Nova Evropa

бодне земље и слободни народи. Слободна земља отворена је свакоме трудбенику, којему је тијесна рођена земља. И Камерун и Того и остало, могу бити подједнако отворене и Европљанину и Неевропљанину. Свима дакле који желе стварати себи ново огњиште у труду, жртви, и настојању. То би био дух Нове Европе, оне која долази и која ће сигурно доћи. Зато су и сукоби или неспоразумљења између Француске и Италије, ради колонија а не ради југословенске Далмације; и ради тога и ми трпимо. Нечувено трпимо. На нашим границама изгара љубав, а пламти злоба. Залуђују се мозгови. Кваре се срца. ИМ код нас и код њих. Зар ради Задра, ради Ластова, ради Ријеке» Зар ради нашег свијета у Истри, Трсту, и Горичкој> Добро измјерени интереси и добра воља уклонили би те запреке за 24 сата. Јер се код нас нијесу заборавиле ријечи конта Сфорце: »Овим ћемо Словенима обезбиједити најширу слободу језика и културе, — биће то за нас обавеза части и чин политичке мудрости«. Било би то и за нас и за њих чин највеће политичке мудрости, која би и нас и њих ослободила тешких терета утрошених и трошених у бдењу на границама.. А сигурно је да бисмо тада слободније отворили наша врата и латинској култури и талијанским материјалним творевинама, када би нестало туђих стражарница у нашој кући. Ово сви знаду и сви разумију. Сви, осим оних који испуњују улицу дреком.

Народи у повјерењу отварају врата ради себе, да им буде боље и да туђе добро донесе и њима добро. Ето, тако смо стигли на право мјесто: међусобно повјерење отвара врата. Међусобно повјерење руши границе и обара зидове, ове високе зидове у којима се уградише народи, у којима се затворише државе старе Европе. Зидови су високи и затварају сваки видик. Поглед се је укочио, јер свукуд унаоколо види једино самога себе у зидинама, и свукуд изван зидина наслућује неку пропаст која му пријети. Наслућује, а не види. Мучне ли тјескобе, која убија дух. И зато у кући, у зидинама, толика избезумљена трка, да се створи све, да се има све, што треба за живот и његову одбрану, јер је сутрашњица непозната и може донијети изненађења. Бројке ће установити, да су ова ограђења једини узрочник свих ових невоља названих »кризом«, највећих што ју је запамтило стољеће, и да су ови зидови постали најопаснијима баш за саме оне који се у њима налазе. А стара Европа, ослијепљена и обезумљена, труби на окуп, и налази да не тдје мирише барут. Она не види, да је себичност ослијепила народе и да су они у томе сљепилу оградили себе од осталога свијета. Треба протрљати очи. Треба у својој властитој кући пронаћи право зло. Олакшање ће настати само

398