Nova Evropa
Nećemo, kao Japanci, zagledati daleko u mrak dolazećih dodin4, nećemo da slutimo ono šta će da bude kroz sedam i osam hiljada godina. Verovatno je da će se već nakon hiljadu Sodina naučnici čuditi tome koliko su ograničena bila naša znanja, jer će daleko biti proširene njihove granice u oba pravca, uz dodatak možda još mnogih tačaka do Šaplejeve druge i posle пјебоуе dvadesetitreće. I pouzdano će na nekom mestu ipak morati da označe stav sličan našem današnjem, kod prve tačke: »Nešto što je i suviše malo a da bismo ga mogli pojmiti«, i kod naše dvadesetičetvrte tačke: »Nešto što je još veće od svega ovoga«. Ali je i to sasvim moguće, da će cela naša kultura propasti, i da će nastati dug perijod nekulturnosti, zaborava onih visina duhovne kulture koje smo mi dostigli; onda će, možda, novom kulturnom čovečanstvu, pokolenjima mlade, ponovo stvoreme kulture, ovaj naš spomemik (ако бе ба зато moći да pročitaju) da saopšti nešto za njih novo, da svedoči o nečem
značajnom, što je tako bez milosti i bez cilja upropašćeno,
U našoj savremenoj kulturi javlja se sve više nešto bolesno, nakazno, što stalno zaustavlja, ili upropašćuje, njen normalni rast i njeno razviće, Naša savremena evropska kultura, stoga, i pored sveg sjaja njenih velikih uspeh4, može da se nazove jednom teško bolesnom kulturom. I nikako nije isključena moбиспоз! пјепе potpune propasti, Ali, možda čak ni toliko usavršena tehnika samowištavanja [treba se setiti samo ogromnih i užasnih »napredaka« u oblasti produkcije otrovnih gasova!) ne vodi u propast našu kulturu koliko porast amoralnosti kod današnjeg mašiniziranog čoveka, koji je gotovo izgubio osećaj duhovnog, dozvoljenog i nedozvoljenog, zamenivši sve to u osnovi svojoj vrlo primitivnim pojmom — korist, Pri svem tom, ako čovečanstva kao rase, kao homo sapiens, ne nestane potpuno sa Zemlje, ono će — nakon dužeg ili kraćeg perijoda opadanja kulture — da se ponovo digne, i to па osnovi večnih i nepromenijivih zakonš morala, i onda će vrlo brzo da nadoknadi izgubljeno; i poći će dalje, mnogo dalje, nego mi, Eto tome, iz praha ponovo uskrslome čovečanstvu, dobro bi bilo poslati vest, ostaviti znak o tome što Je sa toliko muke ı teškoća postignuto evropskom kulturom oko sredine Dvadesetoga Stoleća.
Jevugen Jelačić.
O истини у природним наукама.
Истина — велика, увијек једнака, апсолутна истина, била је одувијек сања, коју је човјек узалудно тражио на јави кроз вијекове, и тражећи је уморио се. Религија, филозофија, па опет религија, измјењивале су се кроз тисућ-
179