Nova Evropa

de et reconstruction«, a y KOME даје преглед књижевних напора између 1918 и 1980, које покушава дефинисати у смислу »немира и реконструкције«. Реасимирајући последње књижевне појаве у једну врсту »хуманизм а«, Кремије каже: »Хуманизам, који манифестује ове синтезе и њихове анализе, јесте хуманизам акције... Овај нови хуманизам одбија сваку границу, он не познаје мора за које не би било лађице или једра. Он не прихвата ништа ни од кога, па ма он био и Бог. Он хоће све да освоји. Његова је крилатица: стварање« — Исто тако и Г.А. БорЂђезе (Вогбезе), у својој књизи »Излети у нове земље« (Милан, 1981), упозорава на ликвидацију »старог правилног и фаталног света, управљаног попут машине, прецизног као кронометар; света каузалитета, детерминације, неопорециве нужде; геометријски свет Правила« — закљу“чује Борђезе — »наслеђује свет у којем Изнимка има много да каже. Онде где је била стабилност или еволуција, узела је сада место реч: стварање«. — То су само фрагменти једне мисли коју би требало развити и у дубину и у ширину, да би се изнела цела слика данашњег духовног стања Европе, и њених духовних напора, који се сви подударају и с осталим моментима европске кризе.

У једном од бројева »Саћ1ет5 В!ечиз« (од 95. јула и од !. августа 1931) — које издаје ЖоржВалоа (Ма1о:5) — изнесен је »Нацрт једне колективне анализе светске ситуације, и једног плана акције за организацију новога света«, у којем се, између осталога, каже и ово: — »Криза без примера растворила се над целим светом. Сматрана у почетку као постепена криза, она се данас чини органском кризом, која се неће завршити једноставном и аутоматском исправком економских снага. Криза се зове економском, и она доиста произилази из економских преобраћаја; али она је тотална, т. |. политичка, социјална, и културна у исто време, као што је и економска. Ово је криза целе и потпуне цивилизације и свих делова света, гдегод је цивилизација унишла. Она про изилази из супротности која постоји између резултата механичке цивилизације и институција старе војничке и правничке цивилизације«... HM прелазећи на конкретне случајеве, који испуњавају сву трагичну садржајност наше садашњице, исти манифест наставља и завршава овако: »Немачки финансијски слом, на који се је с пролећа гледало као на разлог лошег дуговања, показао се у лето као трагична стварност, — Европа је са великим изненађењем сазнала, да су немачке масе осиромашиле и чак бедне, и да велики економски потрес данас дрма целом Европом. У исто доба,

197