Nova Evropa

„Не смије се заборавити, драги сенаторе, да овај Члан садржи одрипање кривих амбиција од стране јаких народа са којима бијасмо удружени у рату. Нема сигурности да би таково одрицање услиједило без тога Члана, Милитаристичке амбиције и империјалистичка политика нису никако мртве, па ни у вијећима народа у које се највише поуздавамо и са којима највише желимо бити удружени у задаћи мира... Главни аргументи који су се у Паризу износили у поткрепу талијанских захтјева на Јадрану бијаху стратешки аргументи, за којима је стајала мисао поморске превласти на томе мору, Мени су исто тако зазорне империјалистичке основе других народа и држава као и такве основе на страни Еђемачке.

„Избор се има учинити између двају идеала: на једној је страни идеал демократије, који представља право слободних народа, гдјегод се налазили, да владају сами собом; на другој је идеал империјализма, који настоји да доминира силом и неправедном моћи... Сваки империјалистички утицај у Европи бјеше противан утјеловљењу Члана Х у Статут Лиге Народа, те би сада његов пораз значио потпуну побједу њихових прегнућа да нулифицирају Уговор. Ја сматрам да је доктрина Члана Десет есенпија американизма. Ми га не смијемо порећи ни ослабити а да у исто вријеме не поречемо сопствена наша начела, Империјалисти неће Лиге Народа ;а ако, у одговор на крик маса у свакој земљи, има ипак да буде Лиге, они настоје да је изграде таковом да одговара њиховим циљевима, т. ј. таковом да им дозволи да наставе своју историјску игру са кожом народа — прекрајањем покрајина, стварањем преваге силе, и изазивањем неизбјежних ратова...

„Непријатељи Лиге Народа усредоточили су све своје напоре противу Члана Х, јер он је, бесумње, темељем читаве структуре ; он је брана, и то једина брана, растуће демократије свијета противу сила империјализма и реакције, Или ми морамо без страха ући у Лигу, преузимајући одговорност и небојећи се улоге вођства коју сада уживамо, те придоносећи наше настојање за установљење праведног и трајног мира, или треба да се достојанствено повучемо из великог концерта сила који је спасао свијет. Што се мене тиче, ја нисам вољан повјерити вијећу дипломата да изграђује спас свијета од твари које су свијет готово уништиле, Ја вјерујем, када се потпуно схвати значење овог великог питања, да ће се запреке учинити незнатнима пред приликом, великом и јединственом приликом, да допринесемо нашу голему моралну и материјалну снагу установљењу једног међународног режима у коме ће превладати наши сопствени принципи правде и права, и који ће дозволити народима

свијета. миран развитак под досад непознатим условима и поретком сигурности...

„Голема је наша одговорност као нације на овој историјској прекретници; и кад бих ја имао могућности, ја бих сваког који долази у обзир молио да прије уважи ствар с обзиром на оно што је могуће постићи за човјечанство прије него ли на оно што се односи на специјалне народносне интересе.“

251