Nova Evropa

У вези са Чланом Десетим Статута Лиге, писао је Вилзон овако именованоме сенатору:

„Нема начина да се уклонимо моралним обавезама које су изражене у позитивним терминима овог члана Статута, Ми смо над Њемачком извојштили моралну побједу далеко већу од побједе добијене на бојном пољу, јер нам је јавно мнијење цијелога свијета притекло у помоћ, ну помоћ нама асоцираним народима у великој борби.

„А. притекло је ради нашег заједничког исповиједања и обећања, да нам је намјера „установити организацију мира Koja he јамчити да ће комбинована снага слободних народа спријечити сваку навалу на право, и служити да се мир и правда још већма учврсте путем једног трибунала мишљења (0! оршпоп) којему се сви морају придружити, и с помоћу којега се мора санкцијонисати свако међународно реађустирање о коме се не буду могли мирно да споразуме међусобом заинтересовани народи“.

„Ова обећања и осигурања бјеху исписана на прелиминарима примирја, и на прелиминарима самога мира, те творе једну од најсветијих обавеза што ју је икад преузео један народ или једно тијело народа. Немогуће је и замислити да би Америка могла послужити примјером како се игнорира такова свечана морална обавеза.

„Жао ми је рећи, да резервације на које је скренута моја пажња готово без изузетка, нису интерпретације чланова на које би их се хтјело примијенити, већ доиста виртуалне нулификације оних чланова.

„Ма које било резервације које би да лише Лигу Народа снаге Члана Десет, кидају срце и живот самога Статута. Лига Народа која не гарантује, као ствар неоспорнога права, политичку независност и интегритет сваког свог члана, тешко може да буде што више од комадића папира, исто тако неефективног на дјелу као што је био споразум између Белгије и Њемачке, који је Њемачка повриједила године 1914.

„Члан Х, како је био исписану Версајском Уговору, представља одрицање од стране Велике Британије и Јапана Пацифика, одрицање Француске и Италије — и свих великих борбених сила на свијету —, старих претензија политичког освајања и територијалног повећања. Он је нова наука у пословима свијета, и мора га се признати, јер иначе нема сигурна темеља миру који читав свијет жељкује и који тако очајно треба.

„Ако Члан Х не буде прихваћен, те се према њему не поступи, влада која га одбије биће, по мом мишљењу, крива са зле вјере према своме народу, који је навела на бескрајне ратне жртве обећањима да ће се борити да спасе свијет од старог поретка силе и нападања. Поступиће исто тако у злој вјери и према опћем мишљењу свијета, којему се утекла за помоћ у заједничком ставу противу нападања и претензија Њемачке. Ако ми отклонимо Члан Десети, или га тако ослабимо да му одузмемо читаву снагу, тај чин би нас означио као да желимо повратак старог свијета суревњивости, ривалитета, и неспоразума, од којега нас спасоше наши јуначки војници, и оставиће нас без икакове визије или нове концепције о правди и миру...

250