Nova Evropa

природног гледишта, обећавали снажан развитак, те у ко"јима би људска насеља и градови имали тек да никну. Провађање овакових основа, предузетих на бази чисто хипотетичких нагађања о будућим финансијским успјесима, тражило је, поред ванредне смијоности и техничке спреме предузимача, у првоме реду велике контингенте новца. Углавноме је Европа, нарочито Велика Британија, намицала средства за финансирање нових жељезничких потхвата, свеу очекивању обилних награда којима би инвестиције ове врсте имале надарити широкогрудност лаковјерног рентијера. Историја индустријског развитка Сједињених Држава Америке богата је оваковим епизодама, које су често свршавале потпуним разочарањем и губитком главнице за прекоморске улагаче.

Довршеном изградњом многих жељезница јављале су се обично и нове неприлике. Недостатак промета била је редовна немоћ новониклих предузећа, што је наравно вукло за собом и недостатак средстава за исплату редовних камата на позајмљену основну главницу; уз то је оскудни радни капитал ријетко достајао за покриће погонских трошкова и надокнаду мобилног инвентара. Оваке појаве биле су водом на млин финансијских гусара; ови би знали навелико »организирати« банкрот жељезничких предузећа, која би на тај начин преконоћ прелазила из власништва једних интереса под контролу других, обично ни уз какову одштету европскоме вјеровнику. Имена: Соша, Carey, Harriman, Vanderbilt, Ryan, Depew, u друга, редовно су се истидала у сличним трансакцијама.

Скупно узете, жељезнице у Сједињеним Државама представљају данас, како по величини уложене главнице тако и по броју. намјештеника, највећу индустрију. Њихова ка. питализација, у неколико вриједности, износи на двадесетипет милијарда долард, од које своте петнаест милијарда представљају бонови, остатак дионице. Преко двадесет од сто од ових папира својина је самих жељезничких организација, док је остатак пораздијељен између новчаних 34вода, осигуравајућих друштава, разних заклада, и широке публике. Око милијон имена приватника уписана су у списак дионичара разних жељезничких предузећа, који број Довољно карактерише популарност корпоративних и других папира у Америци.

Мапа Сједињених Држава Америке данас показује на 410.000 километара жељезничких пруга. Просторна релација између Сједињених Држава и Југославије износи 38: 1, но дуљина америчких жељезничких пруга је за 41 пута већа од југословенских (у потоње убројивши жељезнице нормал-

259