Nova Evropa

је zadatak istorijskoga materijaliste, dakle svakog svesnog proleterskog naučnika, Materijalistička dijalektika jeste danas moćno leorijsko oružje u borbi radničke klase, u borbi za diktaturu proletarijata i za socijalističko društvo .,

Profesor Larenc (Larenz) predaje: »Hegel i priуаћпо ргауо«, Оп iznosi, da je opšta volja pretežnija od posebne, U zločincu se bore dve razne oprečne volje: zločinac ima pravo da od društva zahteva da bude kažnjen [da bi omogućio u sebi, s pomoću sebe, pobedu opšteša načela nad posebnim), Mladome Larencu čestita Lason, sa suzama u dlasu. Evo mladosti koja misli hegelovski! Svi starci čestitaju Larencu. Gjentile, koji skromno sedi u klupi docenata, takodje mu čestita, Uzbudjenje i tronutost, Trijumf desnoga krila, Larencovu starom profesoru (koji sedi, sav izБтагдап ђогата, гај mene) prilaze i čestitaju redom: »Alal Vam vera na takvome djaku«.,.

Prolesor Vigersma (Wigersm a, ız Harlema, u Holandiji) predaje: »Uvodne misli u poJamo verovatnoći« Holandija je zemlja gde je i otpočela Hegelova renesansa. U Holandiji su danas najpravoverniji hegelovci, U neku ruku, to je sada zavičaj hegelijanštine, Kako to? — pitamo se. Možda zato što je Holandija otadžbina Spinoze, Možda po nekom čudnom srodstvu? Možda po neverovatnom, majstorski sporome ritmu njihove intelektualnosti? Možda su Holandjani više neso iko srodni sa večnošću, onako kako je zamišlja Hegel? Vigersma se prima zadatka, da govori o Hegelovoj prirodoslovnoj filozoliji; ona je ponajvećma odbačena, ponajvećma prezrena, za nju se vezuju svi podsmesi modernih škola, kao za filozoliju, koja se pravi na pamet, udešava proizvoljno i konstrujiše bombastičkom »intuicijom«. Prirodno je da Holandjanin, predstavnik novoga zavičaja, hoće da brani i ono što se najmanje daje braniti, — da ništa od Hegela ne propadne! On nije izabrao blagođarnu temu; ali se baš u tomu oseća i ljubav i pijetet, i lična žrtva, Branio je, ali nije mogao da odbrani, — Profesor Stencel predaje o Hegelovu odnosu prema grčkoj filozofiji, Hegel se najtemeljnije bavio Aristotelom, On je tražio i u grčkoj filozofiji (kao i svud) ono jedinstvo razvoja što čini srž njegova shvatanja istorije; sve je bilo na svome mestu | u svoje vreme, moralo je tako biti i moralo se je tako razvijati, Ali kako je bilo? Tu treba Hegelov pogled. — Profesor Glokner (Glockner) govori o He Belovoj estetici Definiše osnovne nazore Hegelove o celini i istinitom, Istinito, to je — celo, Celima se izražava u svakome svome delu, na svoj odredjen način, Tako se može izvesti sistem estetike: ona ilustruje samo, ona prikazuje s pomoću umetničkih delA pravi smisao celine.

293