Nova Evropa

становништва Бачке и Баната, у свима правцима и са свих страна, до у танчине приказана и јасно осветљена. Натопљена бројкама и статистичким подацима, извађених из званичних (бивших угарских и данашњих југословенских) извора и добијених властитим проучавањем и испитивањем, те поређењем и пребројавањем, ова студија нам се чини свакако једна од најдокументованијих у нашој новијој етнополитичкој литератури, а понајинструктивнија од свега што је о Бачкој и Банату писано после Рата, — уколико смо ми у могућности да о томе судимо.

Полазећи од чињенице, да су »Бачка и Банат од свих наших покрајина најмање нацијоналне, — јер имају скоро три петине несловенског живља«, писац је узео као »најближи циљ бројне нацијонализације Бачке и Баната«, да »натполовична већина становништва постане јужнословенска« (»разуме се, не покушајима насилног претапања несловенских народа, што би већ унапред било осуђено на неуспех, него надмоћним прирастом нашег нацијоналног живља«), па је покушао да испита и утврди »све оне демографске процесе који су утицали и утичу на етнички састав становништва у овим крајевима«, као и »оне политичке, привредне, културне, биолошке, географске, и саобраћајне чиниоце, који су дубљи узроци ових демографских промена«. Ради тога, он је прво дао преглед етничких промена и нацијоналних освајања у Бачкој и Банату за последња два-три столећа, излажући нарочито историју маџарског продирања у ХИХ веку; затим је изнео и послератно стање етничких односа, да би показао докле је напредовало однарођивање; а онда је прешао на потребе нацијонализације, на »појужнословењивање« Бачке и Баната, и на средства којима се, по његову мишљењу, оно даје провести.

Његови закључци су следећи. Два века вршена је мајоризација нашег елемента у Бачкој и Банату (од одласка Турака 1718, до свршетка Светског Рата 1918), и то: до Нагодбе 1867 трајао је перијод међународне мајоризације, а затим перијод маџаризације. Ову мајоризацију, која је провођена нарочито с помоћу досељавања и форсираног прираста Маџара у нашим крајевима, те насилном асимилацијом и исељавањем осталих народа, олакшавало је у знатној мери веома слабо бројно напредовање нашег народа, односно велика смртност (услед честих епидемија и примитивног, нехигијенског начина живота). Тако би наш народ и своју релативну већину међу Маџарима, Немцима, и Румунима, био »у најкраћем времену изгубио, а са њоме за вечита времена и ове богате делове свога нацијоналног подручја«, да није дошло до Светског Рата и до

300