Nova Evropa

победе Савезника. »Спајање ових крајева с осталим јужнословенским земљама у једну јединствену политичко-економску целину омогућило је њихов етнички преображај у нашу корист«. Али, све што је после Рата урађено у погледу нацијонализације, вршено је од ока и како је случајно долазило; сад треба израдити план, па обнову Бачке и Баната регулисати »издашним притицањем наших нацијоналних снага са целокупног осталог територија Јужних Словенд«, догод не постигнемо апсолутну, надполовичну већину (што значи повећати јужнословенски елеменат за близу пола милијона душа). Ово се даје постићи само »слободним досељавањем привреднои друштвено самосталних елемената«, а ови ће се привући »максималним повећавањем продукцијоног капацитета — пољопривредног и индустријског —, и обезбеђењем његове рентабилности«. Као леп пример оваке нацијонализације наводи писац Новисад, где су »необично повољни привредни и саобраћајни чиниоци, сами собом, без интервенције других фактора, за кратко време привукли толике масе наших досељеника из свих делова државе, да је наш живаљ за мање од једне деценије прекрилио овде све остале народе«.

На крају своје »рекапитулације«, пре него што ће дати статистичку грађу и табеларне прилоге уз и за своју тезу, писац поново истиче важност »добре и смишљене организације читаве ове акције стварањем јединственога плана и координацијом појединачних напора државне власти, друштва, и приватних лица«, предлажући стварање једног средишњег саветодавног тела, које би давало смернице свеукупној делатности на овом пољу.

При предњем предлогу, нама и нехотице пада на ум мисао: не би ли Матица Српскау Новомсаду била као створена за тако »средишње саветодавно тело«. Изгубивши још пред крај Деветнаестог Столећа своју водећу улогу у култури и просвети Српства и Југословенства у северним и источним крајевима, тојест уступивши ту улогу Србији и Београду, Матица је са свршеним Светским Ратом и народним уједињењем завршила своју мисију и као анђео хранитељ и бранитељ нацијоналне културе и просвете саме Војводине од и посред туђинске навале; и остала је такорећи без праве садржине и без одређена програма. Ко то није опазио на њену раду, или боље на њену тражењу рада, за последњих десетак година» Шта би дакле било природ- , није него да Матица Српска узме сада мисију која, по свакој : логици и по сваком природном праву, припада првенствено / њој: да се, поред сређивања и испитивања докумената прд:.