Nova Evropa

шлости Војводине, посвети — уз помоћ и сарадњу државе задацима и проблемима будућности тих наших крајева чија је она матицаг. .. Намеће се само питање: да лису они у Матици, и они изван Матице, којих се то највише тиче, и који би имали на томе да раде, приступачни оваким идејама» Судећи по чињеници, да је — код живе Матице у Новомсаду — ова одлична студија та. Јојкића угледала света у издању самога писца, и на његов властити трошак, немамо. много наде да ће наш јеретички предлог пасти

одмах на плодно тле... i.

O jednoj nedozvoljenoj obnovljenoj „Šetnji kroz бтад Korčulu”,

I kod nas se odomaćio običaj, da pisci prikupljaju svoje radove, već objavljene, i preštampavaju ih u posebne kmjige i zbirke, da bi ih savremenici i potomci lakše našli i čitali, Kod priznatih Književnik4, ova je težnja razumljiva, i ima razloša: rasute pesme i priče, objavljivane u razno doba i ma raznim stranama, uz dodatak eventualno još neobjavljenih, — ако је pisac poznat i ako ga publika traži, — treba prikupiti i izdati na jednom mestu, poredjane izvesnim redom i s izvesnom namerom. Ili, ako je kmjiga rasprodata, prirodno je da sleduje novo izdanje, Manje je prirodno i opravdano, po našem skromnom mišljenju, kad naučnici, 'kritičari, i javni radnici, da bi se — kako se to kaže — »što bolje alirmirali«, istražuju po starim časopisima i listovima svaki svoj članak i prikaz, i ponovo Sa objavljuju u knjigama, bez naročite potrebe i priželjkivanja od strane čitalačke publike, Pisamje je, više-mamje, njihov dnevni posao, »penzum«, za koji se doduše traži znamje i sprema, i koji može da bude veoma inteligentno uradjen, ali koji ipak nije baš plod neobičnog nadahnuća, pa se prikupljanjem i sredjivanjem ovalkog starog materijala — Кој је uostalom pristupačan po knjižnicama onima koji ga baš trebaju зато firoše trud i vreme koji bi se korisnije upotrebili na pripremanje i pisanje novih stvari, Ali, napokon, i ta se ambicija starije Bospode od knjige i pera daje nekako razumeli: oni žele da svoja »sočinemnija« sami srede, za života, i da ih vide pred sobom lepo nmaštampana i izdata, eventualno i ukoričena, — р]од jednos dobro ispunjena života po biblijotekama i za pisaćim wtolom. Mnogo manje opravdamo je preštampavanje ргоба, članaka i eseja, iz jednog časopisa ili lista u drugi, ili objavljivanje istog priloga istodobno, ili u kratkom razdobljuu ma istom jeziku, ponekad čak u istom mestu, To može biti od koristi, ili od potrebe, samo izuzetno, ako se radi o nekoj vrlo važnoj i himoj stvari, Ali, šta tek da se kaže

302