Nova Evropa

za оуаке slučajeve, kad pisac to radi bez znanja i dopuštenja lista ili časopisa u kojem je svoj članak prvi put objavio, ili nekazujući novome uredniku da je svoj rad dao već bio druбот časopisu? |

Takav se slučaj педаупа ФЧечо — орећ једпот паКоп dužeg vremena — u vezi sa »Novom Evropom«. G. Dr, Ljubo Кататап, član Konzervatorskog Ureda u Splitu, našao je za potrebno i prikladno, da svoj članak »Šeftnja kroz grad Korčulu«, koji je ugledao sveta u mašem broju o Rabu, Hvaru, i Korčuli — juna 1930 — pošalje ponovo, sa silnim izmenama i neznatnim umecima — »Hrvatskoj Reviji«, koja ga je donela u svom novembarskom broju od ove godine, pod maslovom »lJmjetnost hrvatskih gradova: Šetnja kroz ulice i spomenike grada Korčule«, O toj svojoj nameri nije nas ni rečju obavestio, a da Li je rekao što Uredništvu »Hrvatske Revije« o ranijoj objavi istoga članka u »Novoj Evropi«, to ne znamo; ali ne možemo pretpostaviti, da bi uredništvo jednog časopisa koji vodi računa o svojoj reputaciji donelo prilog za koji zna da je godinu dama ranije izišao u »Novoj Evropi«, koja ima sedište u Zagrebu baš kao i »Hrvatska Revija«, »Otežavajuća okolnost« za Uredništvo »Hrvatske Revije« je svakako u tomu, što je naš broj o Rabu, Hvaru, i Korčuli izišao i kao brošura, pod zasebnim omotom, kao četvrta sveska maše serije »Naši Bradovi na moru«, te bio izložen u svima zagrebačkim knjižarama i oglašen {sa svojom sadržmom) u zagrebačkim dnevnicima, Ali, Uredništvo »Hrvatske Revije« nas, u ovom slučaju, dalje ne imteresuje; dosta zlo ako je znalo za članak u »Novoj Evropi«, pa ба је ipak donelo! Nego, zašto je G, Dr, Karaman ovako što učmio? — Nećemo dalje ispitivati, ali slučaj svakako žalimo i osudjujemo. I pitamo se: kuda ćemo doći, alko se s ovakim preštampavanjem i pretakanjem mastavi? ,,,

Nije nam drađo da ovako javno obračunavamo за svojim saradnikom, Ali stvar je pred svačijim očima, i pisac nam nije dao mogućnosti da se na drugi način objasnimo, Uostalom, radi se i o načelu, koje treba opet jednom istaći i povratiti u svoje pravo, da se ne izrodi, Jer, ništa nije tako dobro napisamo da bi se svi obziri mogli pustiti s vida, pogotovo kad su u pitanju ljudi i časopisi koji treba svojim primerom da prednjače, М. С.

303