Nova Evropa

предсједник Вилзон, без чијег потписа такођер није могло бити ратификације, остао неумољив. Узалуд су нањ наваљивали и сами његови присташе, узалуд савезници обећавали пристанак на републиканске резервације.

Не смије се овдје заборавити ни то, да у оно вријеме ни саме Велика Британија и Француска нису полагале много на Лигу Народа, и да су је само на одлучно тражење Вилзона прогутале са Версајским Миром. Њемачка, пак, отворено се је исказивала противником Лиге, Тако се збило, да је на Вилзона наваљивала и Америка и Европа, све из побуда противних Вилзоновим идеалима, као на неког тврдоглавца који хоће, ради своје тврдоглавости и личног престижа, да — упропасти свијет!

Међутим, вријеме и искуство, са посљедицом данашњег стања свијета, бјелодано свједоче, да су сви противници Вилзона били или ситни или себични, или злобни или кратковидни, а да је он једини гледао далеко, предвиђао мудро, и имао право. Сви они који су Вилзона нападали сигурно желе данас да остану заувијек заборављени њихови аргументи са којима су га побијали. А како јаки, како вјечни, остају аргументи којима је Вилзон побијао своје противнике! У свјетлу данашњег стања они нису више само пророчанство, већ оваплоћена истина.

Осврнимо се на неке чињенице у тим аргументима. Рекло се је, да се Свјетски Рат води да би се учинило краја свим ратовима. Међутим, од свршетка Рата наовамо, видимо гдје се сви народи наоружавају. Зашто» Ради опће несигурности. Једни се оружају за одбрану, други за одбрану и нападај. Да је Унија ратификовала Версајски Уговор, и са својом големом физичком, моралном, и материјалном снагом приступила Лиги Народа и прихватила Члан Х њена Статута, данас би сваки народ могао бити спокојан за свој опстанак, могле су с помоћу лигине машинерије већ бити исправљене евентуалне погрешке почињене мировним уговорима, и човјечанство је могло бити далеко на путу према својој обнови и срећи мјесто, како се фактички налази, на путу према својој пропасти. Добро предвиђајући посљедице ако Унија ускрати ратификацију Версајског Уговора и Статута Лиге Народа без икакових резервација, дне 9. марта 1919 управио је био предсједник Вилзон познато писмо ондашњем демократском вођи у Сенату, сенатору Хичкоку (Hitchcock), које је тада остало глас вапијућега у пустињи, али које нам данас очигледно потврђује величину Вилзонова духа и далековидност његова ума. Слиједећи цитати из тога писма увјериће о томе свакога ко прати догађаје и непристрасно расуђује.

249