Nova Evropa

obavila — : »Odvojena vremenska svest, preturila se«. Dr. Jaspers onda dalje opširno izlaže, kako je došlo do današnje ljudske svesti i do savremenog duhovnog stanja čovečanstva, u čemu se Ono sastoji, i kakvi su izgledi za budućnost. Ali je nama ovde dovoljno da konstatujemo gornju činjenicu, i da se povodom nje malo zamislimo,

Makoliko polako i neprimetno, ljudski duh i ljudska svest, kako sad znamo, prodiru ipak u maglu kojom je obavijeno naše bitisanje, samo treba da se malo izmaknemo kad posmatramo stvari, i da se pritom držimo oprobanih duhovnih vodja4, koje je priroda obdarila pronicavim umom ispred svojih ostalih stvorova; a ne da nasedamo midsirskim mudracima koji, i sami pod uticajem 1 pritiskom straha i panike, propovedaju svoju sumornu doktrimu o sumraku i propasti sveta, A ima i u naše dane lucidnih glava i mozgova, koje ne zbunjuje svaki krik iz pomrčine, te koji normalno reaguju na izvitoperene pretpostavke i sumnjiva proročanstva, Vredi čuti, naprimer, kako je

Benedeto Kroče, odmah po objavi »Žapada Žapada« (»Unter- | Ке

бапб дез Ађепаапдев«, 1918), одутаНо Зрепбјети {[>Critica« od 1919, str, 236—239), Pošto je ponovio persiflirajući rezultate Špemglerovih »nezgrapnih filozofskih ı istorijskih istraživanja«, o perijodima koji će nastati od godine 1900 pa sve tamo do posle godine 2200, Kroče kaže; j

»,,, Sve može da se dogodi na svetu, pa i to da se naši praunuci, posle godine 2200, povrate u šumu naših dalekih praotaca, Ali tvrditi to kao da se radi o sigurnoj činjenici, na osnovu ,analogija (pa ma one bile provedene i onom erudicijom, onim razlučivanjem, i onom skrupuloznošću, kojih u G, Špenglera nema), znači govoriti gluposti, koje ne proizvode drugi efekat do onaj svojstven svim glupostima, tojest da zbunjuju umove i deprimiraju duhove, O onome što će se dogoditi, mi ne znamo ništa; ali znamo to da nećemo da se vraćamo u šumu, pa ni u njen prethodni stepen, u mandarinizam i bizantizam, ni u prethodni stepen prethodnog stepena, u despotizam, koji bi imao da bude jedini oblik vladavine nad amorfnim masama, Čovek je duhovnost, i zato stvaralac, te ima u sebi neizmernu moć koja ga

osposobljava da se nadje licem u lice sa svim situ-

acijama, da ih savlada i preobliči, makoliko one iz-

gledale teške i očajne,,,« = Ovaj odgovor Kročeov možemo mirne duše predočiti i većini ostalih autora »svedočanstava vremena« koji su se javili za ovih dvanaest godin4, potcrtavajući — u ovim danima akutne privredne krize — naročito poslednju rečenicu, nesamo na utehu već i kao podstrek vodjama ı prvacima narod4, koji kao da su — u ovom času — pri koncu svoje mudrosti, Niko naravno ne traži od prosečnog intelekta onih čijoj je uvidjavnosti ı volji

3