Nova Evropa

застарели и испрпли се. Међутим, правих и достојних наследника им готово да и нема. Уопште, Фрид држи да су слојеви управљача државе и привреде у Немачкој и сувише стари, и то у привреди још много старији него у држави. Исто тако, сам »капиталистички дух« налази се у кризи: >»... Баш слобода, смелост, страст ка пустоловинама, и не: што хајдучко у предузимачу, направили су од капитализма гиганта који баца Осу на Пелион; баш зато је капитализам — заједно са техником — извршио своју историјску мисију. Предкапиталистички предузимач радио је зато да би појео плодове свога рада; капиталистички предузимач, међутим, ради зато да би употребио плодове свога рада за проширивања поља тог истог рада, за изграђивање предузећа. Ту се крије она „проклета навика штедње (Молтке) која даје целокупној капиталистичкој привреди ону демонску црту, која може да буде објашњена само из крви. Демонско и џиновско грађење „кула до неба', изграђивање предузећа у све већим и џиновским размерама, све је то иманентно капитализму; али све то поуздано и неизбежно води капитализам преко граница индивидуа: јавља се акција деоница, а с њоме клица смрти...« Предузеће се одваја од предузимача, — уместо власника појављује се чиновник и комесар. Благодарећи акцији, деоници, олакшава. се готово неизбежан процес ккартелисања који води укочености у привреди. Картелисање јесте један од узрока данашње привредне кризе; али је у исто време ипредуслов ликвидације капитализма, његова претварања у неку врсту социјалне привреде, путем нацијонализације појединих привредних грана и њихова потчињавања плану израђену од стране државе.

Убедљива и стручна анализа досадашњих криза уверава аутора, да ми не стојимо данас пред једном од ранијих добро познатих деломичних криза, већ пред општом и дубоком кризом свега капиталистичког система. Кобни датум била је средина 1929: настала беше поплава сировина, поплава фабриката, уз потпун каос и неједнакост цена. Огромна, неизмерна понуда не може да задовољи не мање огромну потребу, јер се између понуде и потрошње дигао зид каотичних цена: док милијони људи несамо гладују него директно умиру од глади, мноштво сељака и других аграрних произвођача немају од чега да живе и економски пропадају; док милијони иду голи и боси, огромне масе радника текстилне и кожне индустрије немају посла, и разноврсна А. Д. крахирају потпуно, или исплаћују ништавне дивиденде. Огромна капиталистичка машинерија стоји мртва, а привреда је презадужена преко сваке мере.

279