Nova Evropa

Прилог „Новој Европи“ (за мај 1932)

|__J

и

Иван Мештровић написао је овај предговор каталогу своје ЈУ Колективне Изложбе у Загребу (у Уметничком Павиљонуј, која је отворена у Среду 18. маја 1932:

Након десет година, ево приређујем своју ТУ. колективну изложбу у Загребу, — у »срцу имозгу хрватскога народа«, у »матици југословенске културне и политичке мисли«. Овога пута никому и ничему »успркос«, ни »времену« ни »нејунаштву«: вријеме нас је изједначило са другима, или друге са нама; јунаштва је било и превише, а имаде га још, — али чојству ни трага! Могао бих рећи: успркос својим илузијама, или успркос свему оному што овај наш бијели град — није. Ослањам се још једино на нешто, што је могуће такођер илузија али у што ћу вјеровати до краја живота, а то је: да овај наш народ имаде и срца и мозга, иако ниједно ни друго није, у свом најбољем виду, ни на Зрињевцу, ни у Илици, ни у београдској чаршији, ни на иједној другој пијаци гдје се важе и мјери, купује и продаје. Приређујем дакле ову своју изложбу без припрема и без повода, просто по осјећању неке дужности: кад радиш, да и покажеш шта си радио, без обзира када, кому и гдје.

Немам програма, ни социјалног ни нацијоналног ни интернацијоналног, и морам признати да су ми сви ти програми далеко, бар како их схватају њихови носиоци; и несамо код нас већ и на страни, јер код нас је уопће мало чега што не би било опонашање, а често и карикатура, онога на страни.

Питају ме понекад знанци: Зашто сједим баш овдје, и шта се је прихватило од овога што сам хтјео и предлагаор Да ли имам шта заједничкога са овим свијетом и да ли се разумијемо»г ИМ шта хоћу уопће овдје међу нама» Хоћу, кажем, да покажем да се и овдје даде живјети и радити, хоћу да покажем да је и овај кут земље исто тако близу или далеко свим покретним силама као и ма који други, дапаче да је за мене ближи него и један други. Треба, мислим, да

=

МУ