Nova Evropa

економија слабо обазирала. Тако исто и теорија златног стандарда — златне валуте — испољује, међу осталим, обично становите облике међународних трговинских односа, какви су карактеристиком посљедњег стољећа, а нипошто неки необориви природни закон. Златне залихе се — како то теорија тврди — између појединих држава аутоматски билансирају, изравнавају; несамо то, већ злато, као новчана подлога, има чаробну моћ стабилизатора цијена. До извјесних граница, то је доиста и био случај тијеком Деветнаестог Стољећа; али мање услијед становитих теоретских особина златног метала а више ради Енглеске, која је, услијед своје трговачке доминације свијетом, била у стању да ванредно успјешно управља интернацијоналним платежним средством — златом. Нова, послијератна равнотежа у међународној трговини и међународним финансијама лишава Енглеску некадање улоге успјешног регулатора међународне циркулације златне ковине. То, и данашње умјетне запреке међународној измјени робе, све то јаче потискују у позадину досадање концепције несамо о златноме стандарду већ и о новцу, кредиту, и цијенама уопће.

Техника је до својих ванредних успјеха дошла претежно с помоћу истанчане теорије и тачних математских приказа. Претечом радија јесу апстрактне Максвелове (Махже) једначине. Отуд и становита склоност економиста за тачним формулисањем процеса привреде. Заборавља се, да је економија ближа медицини него ли техници. Мање се узима у обзир комплексна динамика човјека појединца и људских група, више којекакове релације, често привидне, између килограма, калорије, коњских снаг4, и киловата.

Усред оваких сукоба збркане теорије и збиље, објавио је познати енглески економист Кенз (Јоћп Маупага Кеупез) збирку есеја под насловом: »Евзаувг ап регзџавзтоп« (Harcount, Brace amd Compamy, New York 1932),

Кенз је, након Рата, као што је познато, нарочито обрађивао ова три питања: Версајски Уговор, уз репарације и међусавезничке дугове; дефлацију и инфлацију; и златни стандард. Нашироко је изнио своје назоре о овим проблемима у неколико дјела, од којих су најбоље позната: »Тће economic comsequemces of #ће реасе« (економске посљедице мира) и »А (теанзе оп таопеу« (расправа о новцу). У »Еззауз а ретзџазоп« Кенз даје становите ексцерпте из својих ранијих дјела, и то већином оне одломке који су у нарочитој вези са текућом привредном кризом. Мада садржај књиге обухвата најразноврсније моменте послијератне политичке и економске повјести — мир, дугове, репарације, енглеску фунту, француски франак, експанзију и контракцију кредита,

371