Nova Evropa

трговину, Совјете, Америку, — ипак је бар утолико јединствен, што сви ови елементи директно или индиректно придоносе текућем економском метежу. Иначе, Кенз редовно гледа на своја питања из перспективе која мало када имаде што заједничко с аксијомима академске економије. Дапаче, мимоилази и методе ортодоксне економије. Анализи приступа хладним разумом, који га не оставља ни кад сам остаје да брани своју тезу против традицијоналних назора. Резултати које постизава јесу маркантно коректни. У јануару 1926 управио је отворено писмо на француског Министра Финансија, гдје му савјетује којим средствима да стабилизује франак — у релацији од 25 до 30 франака за један долар; двије-и-по године касније, франак добија службено релацију од 25.5 франака за један долар.

Када су непосредно након Рата најбоље залихе енергије домаће политике у Енглеској трошене око монетарног проблема, Кенз је водио постојану борбу против дефлацијониста, који су — добрим дијелом уз шовинистичке 'аргументе нацијоналног престижа — коначно и успјели да стерлингу даду предратну вриједност, односно тежину у злату. Кенз је стално упозоравао на посљедице које ће ова умјетна вриједност стерлинга имати за британску привреду: повећаће државни дуг, а тиме и бреме порезника, поскупиће живот, повисиће цијене производима домаће индустрије, зауставиће експорт, повећати незапосленост, изазвати народну кризу. И он је, наравно, препоручивао стабилизацију стерлинга, али не на предратни паритет, како је то проведено, већ на природнијој висини, која је тада била за неких десет од сто испод предратне квоте. О утицају дефлације на ток привреде, Кенз каже ово: »Политика која иде за тим да новцу повиси, рецимо подвостручи, вриједност у релацији са његовом садањом куповном снагом, у ствари не значи друго до упозорење сваког продуцента и трговца да ћеу будуће кроз неко вријеме његова роба стално губити у вриједности, те упозорити онога који тргује и послује робом на темељу банковних кредита, т. |. позајмљеним новцем, како је то опћенито случај, да ће се прије или послије његов дуг отприлике подвостручити... Према томе, било би за привредника само од користи, да кроз неко вријеме потпуно обустави пословање, те да све издатке и наруџбе одгоди тако дуго колико је то само могуће. Мудар пословник биће онај који се буде пожурио да робу прометне у новац, па да у сеоској доколици чека на нову вриједност новчане јединице.« |

Они који су одговорни за стабилизацију стерлинга на предратној висини, препоручивали су ову мјеру из разлога што би она имала бити првим увјетом стабилности цијена.

372