Nova Evropa

Кенз међутим тврди, да су цијене мање зависне од монете а више од других момената, понајчешће такових који су битном карактеристиком текућег економског поретка. Разлози већем и наглом паду цијена могу се увијек наћи у поремећају кредитне машинерије. Узмак цијена упливише на смањење продукције, мијења однос између дужника и вјеровника, што накнадно погоршава кредитну ситуацију, а ово опет неповољно дјелује на цијене, и т. д.. Уосталом, пита се Кенз, кад већ није могуће — ради саме структуре капитализма — постићи обоје, т. ј. и стабилност монете и стабилност цијена, већ само једно, стабилност било · новца било цијена, онда очито морамо да бирамо оно што је најпробитачније, т. ј. стабилност цијена. Одлучивши се за ово потоње, можемо ли то постићи путем досадање праксе, методама новчаног система којему је злато подлогом, т. |. златним стандардом»

Златни стандард, каже Кенз, једно је од главних својстава економског конзерватизма; оперише се њиме на темељу застарјелих традиција, дакле предрасуда. Свеопћа монетарна збрка, која је знатно придонијела привредној несређености, произилази добрим дијелом из битних недостатака златног стандарда. Многе су државе послије Рата удариле коначну цијену својем новцу више с обзиром на цијену злата а мање с обзиром на унутарњу економску релацију између цијена робе, плата, и уштедња; тиме су изазвале становите напоне, који су помутили односе између ових елемената, а привреду бацили изван колотечине.

Најжешћи ударци који услијед економског индивидуализма падају на привреду, каже Кенз, долазе у форми честих и наглих промјена цијена. Флуктуације у привреди и опћој запослености јесу највеће економске болести модерног друштва; али су та зла уједно такове природе да их је могуће лако излијечити. Како» Наде су слабе да се у застарјелим методама златног стандарда може наћи лијек. Чему повјерити судбину новца ковини која је и сама извргнута промјенама које не можемо предвидјетир Зар није природније очекивати рјешење од међусобне зависности кредитног апарата, од продукције и од процеса привреде уопће» Ту долазимо до суштине Кензове контрибуције модерној економији, до т. зв. зтапабед сигтепсу«.

Стање привреде, тврди Кенз, стоји у уском односу према квантуму расположива новца, односно битно зависи о зајмовним увјетима на новчаном тржишту. Ако нам успије конструјирати апарат који ће тачно регистрирати и балансирати ову међусобну зависност између кредита и привреде, онда смо у стању управљати нашом економском судбином,

373