Nova Evropa

Društveni pregled.

Deseti Kongres PEN-klubova, u Budimpešti, Ovogodišnji Kongres PEN-klubova, koji je održan u Bu-

dimpešti od 15. do 20, maja, prikazam je u поушата — пеsamo u Madžarskoj, nego i inače u Srednjoj Evropi, pa i kod nas mi Jugoslaviji, — posve površno, tendemcijozno, i netačno. U tolikoj meri, da je Kongres, pri kiraju svoga zasedanja, morao doneti jednodušne zaključke: 1) da odsad Izvršni Odbor, u vezi s priredjivačima Komgresa, ima da utvrdi dnevni red nesamo sednjca nego i poluzvaničnih mpriredaba izvan sednica, odnosno да уг4 падтог пад zvaničnim govorima i izjavama svojih članova pri otvaranju Kongresa i ma banketima, i 2) da se odsad ima voditi zapisnik na sednicama, te izdavati komunike za dnevnu štampu. Da su ovi zaključci doneseni ramije, izbegao bi se bio u Pešti neprijatan incidenat, da predsedavajući pri otvaramju Kongresa (Berzevici) pozdravi posebno — ma falijanskom jeziku {zvamični jezici Komgresa su engleski, francuski, i nemački) — i talijanske дејебаје {a izostavi mmogobrojne prisutne Slovene), što je naravno dalo prilike »vodji futuristA« Marinetiju da odmah odgovori, opet ma

talijanskom jeziku, i da predloži — ma mestu najmanje prikladnom za ovake mzajamme političke komplimente — ро-

zdrave i divljenje šefa »fašističke Italije« »viteškom madžarskom marodu«, On je to protumačio posle, ma sednici, kao puku »kurtoaziju«; ali je Kongres odlučno otklonio od sebe ovaka nnacijonalističko-realkoijonarna priželjkivanja, родујаčeći na razne mačine slobodoumna načela PEN-kluba: Englez Golsvorti, našavši da je došao momenat da svečano pomovo pročita glavne tačke programa {mir po svaku cemu, muedjusobno upoznavanje i sporazumevanje); Framcuz Žil Romen, izjavljujući kategorično, da će framcuski PEN-klub isključiti iz svoje sredine svakog kmjiževnika koji bi se ogrešio o napredne ciljeve Društva; i Nemac Toler, sa svojim otvorenim protestom protivu fašističkih pozdrava Komgresu, te traženjem da PEN-klub uloži sav svoj uticaj protivu cemzuriranja i zabranjivanja umetničkih dela i proganjanja književnika, Kad је nato Marineti — u temperamentnom govoru, ma odličnom francuskom jeziku, — pokušao bramiti »slobodu« pisanja u damašnjoj Italiji, mavodeći kao primer slavnoga Benedeta Kročea, doživeo je obsutni Kroče trijumfalan aplauz, čime je dvoboj Toler-Marmeti završem potpunim porazom оуоб poslednjeg; našto mu je Kongres dopustio, da — u naknadu održi jedno kratko predavanje o ciljevima futurizma ,.. Sve je to u bečkoj i peštamskoj {i otuda u našoj) dnevnoj štampi potDuno metačmo izmesemo i komemtarisamo,

376