Nova Evropa

ruke, niti da je bilo te večeri na zakazanom zajedničkom 5аstanku deledćatša, to sam ga sutradan izjutra, u Nedelju (15. maja), pozvao na telefon, i sporazumeo se s njim da nas Jugosloveme (preko dvadeset) — mesto formalne posete — primi isto posle podne »na kafu«; ujedno sam mu predložio, da u toku Kongresa {od 15, do 20, maja) pozove k sebi u Poslanstvo jednođa dana, na ručak ili na čaj, predsednika Kluba Golsvortija i druge članove Upravnog Odbora, uz zvanične jugoslovenske delegate, radi dogovora o sazivanju Kongresa PENklubova za godinu 1933 u Jugoslaviji (u Dubrovniku},

Čim smo, u Nedelju popodne oko tri, nas četiri Jugoslovena (Fimžgar, Iz. Cankar, Dr, Andraši, i Ja), koji smo slučajno — nakon otvorenja Kongresa — ručali zajedno, pre ostalih stigli u Jugoslovensko Poslanstvo (Arćna ut 92b), i zdravili se sa Jovanom Dučićem, koji nas je čekao (uz njega su bila u taj mah još dva gospodina, jedan advokat iz Beograda i Jedan dopisnik beogradskog »Vremena«, koje nam je prikazao ali koji su kasnije nestali), otvorio se izmedju njega i mene — Još pre nego što će nas ponuditi da sednemo — dvoboj rečima, povodom pozdrava koji sam mu doneo od Ivana Meštrovića i poruke, da će on ({Meštrović) odgovoriti njemu [{Dučiću}) na poznati članak »Srpska mistikai Meštrović«, u beogradskoj uskršnjoj »Pravdi«, Ova diskusija, na stojeć, bila je oštra i kratka, ali veoma karakteristična, kako su mi još odmah onde u Poslanstvu rekli prisutni drugovi, koji su je pažljivo slušali {»Dva svetal« — kazao je Dr, Cankar, a Dr, Andraši uporedio je ovaj razgovor sa prvom scenom iz Vajldove »Salome«, gde Mladi Sirjanin i Irodijadin Paž govore tobože jedan s drugim a svaki ide za svojom temom). O samom predmetu diskusije obavestiće se čitaoci bolje iz odgovora Ivana Meštrovića na uvodnom mestu ovoga broja »Nove Evrope«; a što se tiče moda držanja u Poslanstvu, ono popodne, nastojao sam da ni jednom rečju ne povredim domaćina, ialto sam odlučno pobijao njegovo izlaganje i njegove tvrdnje, koji su bili još kategoričniji i ekskluzivniji (u srpsko-pravoslavnom. smislu) nego u onom članku u »Pravdi«, i, kad sam video da pridolaze ostali jugoslovenski delegati i drugovi (neki sa svojim ženama), preneo sam. polako ali namerno razgovor na drugi predmet. A naskoro zatim, pre ostalih, otišao sam iz Poslanstva, na jedan zakazani sastanak, pošto sam se prethodmo sporazumeo sa Dučićem o pozivu stranih i naših delegata na ručaik u Poslanstvo, zamoljen od njega da pozovem kogafšod mislim da treba, kojeg bilo dana, i da udesim kako najbolje znam da bi sve što bolje ispalo; on je pristajao na sve, samo ako uzmem na sebe svu brigu oko pozivanja i priredjivanja. Još mi je ponudio svoj automobil, koji me je odvezao na moj sastanak; a uveče smo bili zajedno u Operi, ı tu sam gospodji i gospodinu Golsvortiju, Hermonu

379