Nova Evropa

Dr, Siton-Vatson, u svom predavanju, uzeo je da proučava Bosamsko Pitanje u odnosu prema takmičenju Velikih Sila, prema razvijanju nacijonalne svesti u jugoistočnoj Evropi, i prema verskom trvenju izmedju Hrišćana i Muslimana. On je u sažetoj formi (36 strana velike osmine) dao pregšled dugog i zapletenog procesa evolucije, izlažući eksplozivne posledice zanemarivanja macijonalnog pitamja, te pokazujući kako je mali absces, ignorisan ili krivo shvaćen od strane evropskih državnikA, zarazio jedno celo telo, tako da su tri velike operacije bile potrebne da se izleče izvori infekcije.

Pisac najpre daje koncizam i jasam pregled istorije Bosne i Herceđovine od najstarijih vremena, doslovno. „od Kulina Bana, zaustavljajući se naročito na ulozi koju su bogumili igrali u istoriji Bosne, i na uticaju koji su oni vršili na imtelektualni razvitak Evrope, delujući kao most izmedju бпоstika i manihejaca na Istoku, i sličnih sekata te albigenza u Italiji i Provansi. Zatim crta prilike pod turskom vlašću, kad su Bosna i Hercegovina bile više nego ikad svet za sebe, hermetički zatvorem za četiri stotme “godina. U dve velike glave, pisac potom proučava okolnosti koje su dovele do Okupacije Bosne i Hercegovine, i do Aneksijone Krize 1908 50оdine, tumačeći greške koje su tada počinjene nerazumevanjem Velikih Sila, naročito Engleske, za rasne i nacijonalne probleme,

Trećoj, najsudbonosnijoj, krizi posvećuje Dr. Siton-Vatson nekoliko kratkih ali značajnih paragrafa. Već posle Berlinskog Kongresa, Srbija je i u očima Evrope smatrana kao čampijon Jugoslovenskog Naroda. Njem spor sa Austro-Ugarskom postaje enmdemičan, Jugoslovensko Pitanje uskoro dobija evropski mačaj. Radilo se, kako reče Feldmaršal Konrad, samo o tome da li će se ujedinjenje izvršiti unutar Hapsburške Monarhije na štetu Srbije, ili pod vodjstvom Srbije a na štetu Monarhije. (Poznato je, ida je skoro identičnu dijagnozu — Konгадоуа је, дакако, tek posle Rata objavljena — dao Dr, SitonVatson još 1911 godine, u svojoj knjizi o Južnoslovenskom Pitanju,) Bilo je dalekovidih ljudi u Beču koji su bili zato da se Austrija postavi na čelo pokreta, ali ni Franjo Josip, ni Erental ni Berhtold misu bili za politiku izmirenja. Tu su politiku još otežavali zaoštreni odnosi izmedju Hrvata i Madžara, koji su završili Cuvajevom diktaturom u Hrvatskoj. Balkanski ratovi 1912—1913, medjutim, definitivno su pretegli vagu ma drugu stranu. Dr, Siton-Vatson ne može dovoljno da podvuče i naglasi onaj val oduševljenja koji je kao rezultat srpskih pobeda prošao svim jugoslovenskim zemljama bivše Momarhije: »Ako je ovo (oduševljenje) navelo odgovorne političare da pozdrave radjanje sunca balkanske slobode, jednog kato-

430