Nova Evropa

ličkog biskupa da recituje svoj nimc dimittis«, a nepismene seljake dalmatinskoga krša da šalju svoje poslednje uštedjevine pa čak i svoja odela Crvenom Krstu svoje balkanske braće, lako je zamisliti kako je elektrizujući bio efekat оуоб oduševljenja na redove studenata u Zagrebu, Beču, Gracu, i Pragu... Zaista, ja me глата та fenomem u modernoj istoriji koji bi bio sličan političkom štrajku, i demonstracijama отбаnizovanim kao protest protiv hrvatskog diktatora, od strane školske dece — dečaka i devojčica — iz Hrvatske, Bosne, i Dalmacije ...« I dok Beč i Pešta uspešno pretvaraju Balkanski Savez u bratoubilački rat, mladja generacija i Srba i Hrvata i Slovenaca u Monarhiji ide svojim putem i laća se metoda zavere i terora koje su u drugim zemljama. otvorile put crvemoj zori slobode, U tom pokretu, »Mlada Bosna« igrala je dlavnu ulogu. Atemtati su se redjali jedan za drugim (na Poćoreka, na Cuvaja, itd.), i Sarajevski Atentat je samo jedna karika više u tom lancu, Tako je Srbija sa simpatijama gledala na razdranati revolucijonarni pokret u Jugoslovenskim pokrajinama Monarhije, ipak je taj pokret potpuno spontan i domaći, a nikako delo zagraničnih organizacija, Pitanje inicijative od kapitalne је važnosti, i Dr. Siton-Vatson naročito ба podvlači, jer se na mnogo mesta Srbija isključivo smaтаја одбоуогпот га оуџ revolucijonarnu propagandu. Neupuštajući se ovde u pitanje odgovornosti za Rat (već upućujući čitatelja na svoju knjigu o Sarajevskom Atentatu), on još jednom maglašava, da je jedimi pravi »zločin« za koji Srbiju može da se okrivljuje taj, da je postojala kao slobodna i nezavisna država, koja je meizbežno morala postati centrom atrakcije za svoju potištenu braću,

Interesantan je zaključak kojim pisac, u optimističkom tomu, završava svoje razlaganje: »Istorijska misija Bosne još nije završena, iako verujem da ona nikad više meće igra:ti glavnu ulogu u medjunarodnim zapletima. Ona Je uvek bila žarište, a ponekad i bojni znak, jugoslovenskog narodnog popokreta: ona je geografsko središte naroda, na raskršću уетskih i kulturnih uticaja Rima i Vizantije. Ima zatucanih propagandista koji ovo smatraju Као nepremostiv Jaz. Ja, па“ protiv, verujem da bi se u budućnosti Bosna mogla pokazati pre kao izvor sloge mego raskola, i zadržavajući svoju lepu romantičnost, svoju drevnu istorijsku individualnost, i svoje stvarne prirodne talente, ona bi mogla postati moćan faktor u velikoj stvari narodnog ujedinjenja ,.,.«

71.

431