Nova Evropa

Beleška,

Vladimir TIresčec,

Sudbina mije bila milostiva prema Vladimiru Tresčecu Branjskom. Doba i prilike u kojima je živeo nisu mu dopustili da da svoju punu meru, да razvije svoj književnički talenat i temperamemaf; a učinil. su da ба ljudi, i za ono što je dao, manje cene nego što je zaslužio.

Rodjen u plemićskoj hrvatskoj porodici, i vezan profesijom za činovničku karijeru, on je pravio utisak sveda pre nego demokrata, i svega manje nego birokrata. A niti je bio ohol, niti je bio pedant, Naprotiv, boem po prirodi, on bi se najradije bio sav odao lepoj književnosti i pozorišnoj umetnosti — da nije bilo tradicija i propisanoga puta kojim je valjalo ići, Ali, kad bi se ipak zaleteo u književnost, pisao je dobre movele; a kad je uhvatio priliku da dodje do kazališta, pokazalo se da je on bio najbolji upravnik što ба је пазе pozorište dosad imalo. Odgoj i činovnička rutma dali su mu potrebno iskustvo i takt za autoritet, tako neophodam atribut na mestu kazališnoš upravnika. Ipak, sa svim auttoritetom, i ispod mjega, бјаупа svojstva koja su ga osposobljavala za tu tešku i neblasodarnu ulogu bila su; književni smisao, i ljubav prema teatru i svemu što je u njemu umetničko i nacijonalno. I nacijonalno, kažemo namerno; jer niko mije, po našem dubokom uverenju, kao upravnik pozorišta izvršio tako odvažan i dalekosežan nacijonalan podvig kao Vladimir Ттезсес, kada je — posred kuemovskog i rauhovskog režima u Hrvatskoj — poveo zagdrebačku Operu u Beograd, da doprinese pokretu zbližavanja i ujedinjavanja koji su tada naši umetnici i mtelektualci bili inaugurisali.

Posle Rata, Tresčeca je počela mučiti bolest, koja mu je i došla glave. Nažalost, novi naraštaji poznaju Sa samo iz loga vremena, kada je — stvarno — bio tek svoja sen,

»Nova Evropa« gubi s Vladimirom Tresčecom dobra prija«е ја, Кој је — ј05 pre više od deset godina — postao njenim saradnikom {člankom »Povodom otvaranja novih kazališta« u Splitu i Sarajevu, vidi broj od 1. novembra 1921), iako je malo pisao. Kad ga je naš uredmik poslednji put video, lani u OVO doba u Dubrovniku {na Lapadu], našao da је dde se još uvek živo interesuje za književnost i teatar, raspitujući se posebice za Kongres PEN-klubova koji se ima prirediti 1933 u Dubrovniku, te predlažući da se za tu priliku pripremi Gundulićeva »Dubravka« pred Dvorom, sa dubrovačkom PFilharmonijom i solistima iz Zagrebačkog Kazališta, Sad mogu članovi Kongresa, kad se sastanu n Dubrovniku, pohoditi grob prvog predsednika Zagrebačkos PEN-kluba, ı poželeti mu da mirno počiva.

— с —

432