Nova Evropa

својим теретним аутомобилима. За неколико сати било би проглашено опсадно стање над целим крајем. Све што би остало од социјалдемократске или комунистичке организације — берзе рада, струковне организације, раднички клубови, новине, кооперативе, све је то растеривано и систематски рушено... Кроз два или три дана радио је бич, дуж неколико стотина квадратних километара...« Треба честитати угледноме фашисту Малапарти на овом искреном признању вредности бича, која представља згодну паралелу бесмртном објашњењу које је дао сам Дуче за демолисање приватног стана и научничке библијотеке »професорчића« (»un ргојеззолпо«) Крочеа. Резултат оваквих мера био је свакако, да је Мусолини сломио кичму и радништву и демократској интелигенцији, државни удар потпуно је успео. Том приликом, према казивању Малапарта, нарочито се пазило на примењивање »троцкистких метода« заузимања железничких чворова, телефонских и електричних централа, и т. д..

За Хитлера, Малапарте нема ни много поштовања ни велике симпатије. Он се усуђује чак да прориче, да »Хитлер неће бити диктатор«. Који су разлози за оваке категоричне тврдње» —: Хитлер није упућен у технику државног удара: његове јуришне трупе — услед тога — спремају се и вежбају у погрешном правцу; његова борба са радницима изгледа бедна, зато што се, уместо безобзирног терора, спроведена на широкој основи, и место систематског уништавања радничких организација, »мрке кошуље« баве премлаћивањем појединих и случајних радника, најчешће комуниста. Али главни грех Хитлеров, са тачке гледишта Малапарта, јесте у томе, што се Хитлер служи понајвише ипак легалним методама; он сувише полаже на политичку и специјално изборну пропаганду, те на прикупљање изборних листића; он се брине о томе да сам постане »президент« Рајха, и да освоји што већи број мандата у Рајхстагу и у целој маси свакојаких »ландтага«, »крајстага«, и општинских заступстава, он се весели, што је прикупио преко трећине немачких бирача, а нада се да ће доскора истерати и апсолутну већину! Ово ће, мисли Малапарте, њега упропастити. Генерални штрајк радништва неминовно ће осујетити и његов државни удар и његов легални долазак на власт. Као што се види, Малапарте, загрејан бољшевичким и фашистичким примером доласка на власт, и својом теоријом о државном удару као поглавито техничком проблему, потцењује све друге методе и важне чињенице. Што ипак не одузима његовој. књизи много од њене занимљивости.

Рт. Алексије Јелачић.

478