Nova Evropa

туризам показао већи полет. Али су зато, поред побољшања опћих прилика код нас и у државама које долазе у обзир за наш туризам, потребне и знатне инвестиције, и од стране државе и од стране опћина; а и од стране приватника, у првом реду у погледу подизања одговарајућих хотела, пансијона, и уређења станова по Приморју. Интензивним подизањем туризма добро би пролазили несамо они који долазе са странцем у директан контакт (као хотели, каване, и они који изнајмљују собе) него и шири слојеви, било то сељаци, који би могли боље уновчавати своје продукте, било рибари, који би уз боље цијене могли продавати уловљену рибу, односно имајући бољи пласман интензивније се бавити том привредном граном, било трговци и занатлије, који такођер долазе у извјестан контакт и са странцем. Поготово кад би се, поред туризма, интензивније развила Hu трговачка морнарица. И данас већ имамо неких предјела на Приморју који највећи дио својих прихода црпу од странаца и промета странцима, те гдје развитак привредних прилика зависи искључиво од интензитета промета странаца. У будуће, то ће све више бити случај.

При свем том, водећи рачуна о реалном стању ствари, ми се бојимо да ће све те мјере тешко моћи у скорој будућности елиминисати пасивност Далмације. Индустрија, која би једина била у стању да у земљи задржи онај вишак радне снаге који је ранијих година емигрирао у обе Америке, а који данас остаје код куће без правог упослења, та индустрија иде веома полако; услијед чега један дио иде на сезонски рад у наше веће центре, нарочито у Загреб и Београд, док други чека на јавне радове у самој Далмацији. Туризам, који би такођер могао знатно помоћи, не иде корацима који би поспјешили дефинитивно ријешење проблема. Приходи, које данас одбацује Далмација са свих поља своје привредне дјелатности, не достају ни да њену становништву осигурају досадашњи стандард живота, а још мање да га подигну. Недостатак у дознакама из емиграције не може се покрити преконоћи интензивнијим радом на ком другом пољу, све кад би ту били и сви предувјети.

Далмација је пренастањена. Пренастањеност је, наравно, релативан појам: није довољно утврдити колико становника живи на квадратном километру, него колико тај квадратни километар пружа могућности зараде; а у том погледу стоји Далмација лоше. Војводина ни са 100—9200 становника по километру није још пренастањена; а у Далматинској Загори и са 20—30 стансвника може бити пренастањености, ако тај крај не пружа могућности за рад. Исто тако је у индустријском крају проблем пренастањености сасвим други него што је у претежно аграрном крају. Далмација је еми-

619