Nova Evropa

унском долином, с обзиром на жељезничку пругу, писано је доста (види књигу Сиришћевића, »Наше приморске луке«). Код Голубића, Бутишница твори слап од 30 метара, у продуљености и више, што је све још неискоришћено.

Седам километара од Книна, Крка прави Бободолско Језеро. Нешто даље долази »Билушић-бук« (слап): бијела вода нашироко прескаче преко терасе, а затим се у два снажна излива и у дивљем бијесу баца у дубину. Ситне капљице дражесно прскају и свјетлуцају на сунчаним зракама. Пад је воде око 20 т. — 19 Кт даље, ето нам Бјелобер или Ћорић-језеро, дуго око 1300 т и широко 400. Напријед се вере Крка подно сликовитих клисура и високих гребена, и као да се спрема да на путу од сама 36 Кт даде четири дивотна слапа: »Брљан«, »Манојловац«, »Сондовјел« (Рошњак), и »Миљацку«, који имају укупни пад од 110 метара. »Брљан« се вере међу бијеле седре и зелено бусење, па се дијели на десетак драгих водоскока (у висини од 16 до 20 метара). Неких 400 метара напријед, ево нам »Манојловац«, највећи и најљепши слап горњега тока Крке; сличи водопаду Рајне код Шафхаузена. Врло је сликовит: хоризонт му творе динарска брда; око вода свуд зеленило, маховина, лишаји, бршљан који се уз камење пење, и вилинкоса која се низ клисуре опушта; ту је јавор, смоквеница, врба, трепетљика, и вита јела, док из даљине допире мирис метвице, смиља, кадуље, и другог горског биља. Вода протјече крај сивих литица и стрмих клисура, провирује кроз гребене, плаче зелене оточице и густо грмље, док се напокон не сурва стрмице у више рукава. Милијонски водени прашак уздиже се као маглица. Најинтересантнији је посебан слап, који се сурвава у дубину од 32 метра, те својом буком и тутњавом напуња човјека грозом и удивљењем. Колико дивне снаге, опојне љепоте и усхита у овом слапу! Подно њега, испод окопина и клисура, згуриле се мале примитивне млинице, из којих се мичу нијеми и брашнави људи са својом натовареном живином. Баш код овог водопада требало би поставити мост из туристичких разлога, а и да се удовољи давним потребама пучанства.

»Рошњак« или »Сондовјел« је најмањи слап Крке, али је лијеп у својој једноставности: чини се као олтар од бијелог мрамора. Вода се спушта цјелокупно и грацијозно. Висок је 8 метара. Мало ниже долази слап »Миљацка« са три степенице. Вода се вере међу гребене и на више крајева прескаче низ пећине и широке степенице. Висина је овога слапа 24 метра. На »Миљацки« се налази електрична централа из године 1907, за коју је употребљена вода са сва четири слапа манојловачке скупине. Од »Брљана« је направљен тунел од 840 метара и конао од 870 метара. До године

623