Nova Evropa

1929 централа је била у власти друштва »Суфид«, са својом творницом у шибенској Црници; а отада је власништво друштва »Ба ПаџпаЏеппе«, које је проширило централу и направило нови електрични вод до Шибеника.

Послије наведених слапова, Крка продире као брзица подно високих брина и понире у разне јаме и шпиље. Код самостана Арханђеловца прескаче степеницу од 7 метара. У брзичкој страни, све до Рошког Слапа, Крка се стисла у дно врлетних, окомитих клисура, које стрше до 200 метара! Човјек се управо боји оних громада, над којима се криле голубови и гдјекад орлови.

Пред Рошким Слапом, опет на све стране извире вода. Клисуре су се размакле, па се виде на неких сто метара безброј слапића, који се журе кроз камење и траву, да прођу испод каменога моста, који је саграђен још у римско доба. Ниже од моста котрља се 12 слапова, у висини од неких 12 до 15 метара. Сурвавају се у модру воду и нестаје их у језеру. У дужини од 400 метара, Рошки Слап има пад од 25% метара. Ту се налази електрична централа од 1910 друштва »Монте Промина«, које има велике наслаге угљена у околици Дрниша и Скрадина. Језеро је пред слапом дуго 1 Кт. Потом Крка пролази »међу гредама«, клисурама, које високо стрше и импресијонирају душу. Код Бабин-града указује се Висовачко Језеро (дуго 39 Ета широко око 750 та); на њему је Висовац, са фрањевачким самостаном између витких чемпреса, јаблана, и брестова. То је наш Блед.

Од Висовца до задњег, најљепшег, слапа Крке има 7 km. Пред тим слапом, који се зове »Скрадински бук«, придолази Крки приток Чикола, са широким ушћем. Чикола пролази кроз Петрово или Дрнишко Поље и дуга је 19 Ккт. Код села Гориша подигнут је године 1929 на Чиколи мост од армираног бетона и спаја нови пут између Миљеваца и Коњеврата (још недовршен потпуно), што је од велике важности с обзиром на туризам, јер је околица дивна. Сакупљена вода Крке и Чиколе припрема се да изведе најдивнији слап у нашој домовини, Скрадински Бук. Зове се бук, јер се бука воде чује на два километра далеко. Крка ће на концу приказати своју највећу снагу и љепоту, па ће је нестати у широком Прукљанском Језеру. Овај слап има карактер травентинских водопада. Дуг је 450 метара, има 17 степеница већих и мањих, до 200 метара дугих. Вода скаче у укупној висини 46 метара. Стојећи на врх Брине виде се занимљива серпентина ријеке и зелени оточићи усред модре воде. На слапу су високи јабланови, кршни дудови, врбе, смокварице, маслине, борови, грмље, маховина, мирисна метвица, ит.дД. Вода прска у тисуће тисућа ситних капљица, које се пјенуше и пуше као магла и праве шарене дуге на сунчаним зракама.

624