Nova Evropa

Шибеник у прошлости и садашњости,

Данашњи шибенски котар има готово исте границе што их је имала жупа кнезова брибирских, која је сезала до иза брибирских мостина, тамо уз десну обалу ријеке Крке.

Најстарија повјест Шибеника застрта је помрчином. Неки историчари мисле, да је Шибеник постојао још за римско доба, као нека насеобина; али за такова наслућивања нема никакових вјеродостојних доказа. Није поуздано ни да је pHMCKH Siccum идентичан са данашњим Шибеником. Први вјеродостојни споменици — повеље — говоре о Шибенику тек у ХГ стољећу, за доба краљева хрватске крви. По свему изгледа да је Шибеник и саграђен од Хрвата, будући да му прије њих нема спомена у историји.

Године 1066 налази се у Шибенику хрватски краљ Петар Крешимир Велики, који је владао 31 годину на хрватском престољу. Те године, Петар Крешимир у Шибенику удјељује самостану Свете Марије у Задру слободу у присутности бискупа и свећенства, зато што је тај самостан основала његова рођакиња Чика. Петар Крешимир држао је свој краљевски двор у Нину, јер му је »Бог свеможни повећао краљевство по копну и по мору«. Он је богато обдарио и самостан Св. Кршевана, мученика, а овако потписује повељу ове даровштине: »Ја, Крешимир, краљ Хрватске и Далмације«... Ову је повељу писао Анастасије, хрватски бискуп и канцелар краљевског двора, који на крају повеље поставља своје закључно »Амин«. Уопће, Петар Крешимир је сву своју бригу посветио развитку својих градова на мору, па је град Шибеник највише напредовао и процвао за благотворне владавине тог моћног хрватског краља. Зато Шибеник с правом и носи наслов Крешимирова Града. Шибеник је био сијелом племства и пука, као што је и данас сијелом граБана и земљорадника, па је особито пук био вјеран и одан том народном владару, који је бранио народни језик у Цркви, слиједећи стопе свог великог предшасника краља Томислава.

Шибеник се од свог оснутка почео утврђивати, а већ у години 1089 историчари га спомињу као утврђени град castrum Sibinico. Почетком ХИП стољећа влада Шибеником краљ Коломан; а године 1116 заузимље Шибеник млетачки дужд Фалијери и руши му тврђаве и зидине. Након тога Шибеник опет прелази у руке хрватских владара; а кад су године 1195 Млечани разорили Биоград на мору, становници тога хрватског града пребјегну у Шибеник, те се том ратном сеобом Шибеник повећа и умножи, и изједначи се са другим далматинским градовима: краљ Стјепан ПГ (године 1167)

628