Nova Evropa

удјељује му градско право и тим га признаје равним другим далматинским градским опћинама. Осим своје муниципалне самосталности, Шибеник добија право од краља Стјепана Ш, да себи сам бира кнеза и суца, те да није дужан ни данка плаћати, и да без дозволе градске нитко не смије да борави у том слободном граду.

Након заузећа Шибеника, године 1168, од византијског цара Емануела, Шибеник стаде гусарити по Јадранском Мору тако да дође до сукоба са папом Александром 11. Послије смрти Емануела прелази Шибеник под власт Беле 1, под којим његови становници наставише са гусарењем. У ХШ стољећу налазимо на челу Шибеника моћно племе Качића; а године 1221 Шибеник склапа савез са градовима Сплитом, Трогиром, и Клисом, у обрану од Темплара.

Шибеник је дуго уживао своју слободну самоуправу, коју му је краљ Стјепан М признао; а када завладаше Шибеником кнезови брибирски од племена Шубићева, настадоше борбе које се свршише године 1322 тиме да се Шибеник подвргао Млетачкој Држави, само да би сачувао своју самоуправу и слободу. Под млетачком влашћу, градом је управљано по посебном статуту; а остао је подложан Млецима до године 1357. Кад је краљ Људевит [ водио 60] противу Млечића, Шибеник се отргне од Млетака и призна врховну власт хрватско-угарских владара. Хрватски бан Чуз потврди Шибенчанима све повластице, те Шибеник тако остаде под краљем Људевитом и његовом удовом Јелисавом, која је штитила Шибенчане од кнеза Нелипића.

Босански краљ Стјепан Твртко |, који је хтио да под своју власт подвргне сву Хрватску и Далмацију, завојштио је и на Шибеник, па му се овај град подвргао кад му је године 1390 издао повељу којом му признаје све повластице и сва права што их је дотада уживао. По Твртковој смрти, Шибеник потпане под Ладислава Напуљца и његова намјесника Хрвоја. А кад настаде борба међу пуком и племићима, дође опет (1412) под владу млетачку, која га обдари широким слободама. Сва власт остаде у рукама племства, па је Шибеник напредовао уживајући широке самоуправне слободе; дапаче је ковао и своје властите новце. Промет и трговина били се знатно развили, док му Турци са својим навалама не нанесоше велике штете. Три пута је тај приморски град опсађиван од Турака, које су Шибенчани одважно одбијали, да их чак и народна пјесма из тога доба слави; а када услијед опсједања зидови града почеше попуштати, и некоји јадиковати што су градски зидови слаби, њихов војсковођа рече: »Шибенска су срца шибенски браник«, и никад Турци не заузеше ово поносито гњездо приморских соколова.

629