Nova Evropa

Zagorska Dalmacija pod Mlecimai Turcima.

Šarenu sliku istorijskog razvitka dalmatinskog Zagorja, do Napoleonova Doba i Austrijske Uprave, čini još složenijom i promenljivijom borba izmedju Turaka i Mlečića, koji su svaki sa svoje strane i na svoj način, — nastojali utvrditi svoju vlast nad narodom koji nije bio njihov, i koji nije želeo da ostane pod njima. 1] taj narod, doduše, nije bio uvek isti ı homodem, menjajući svoja sedišta, ustupajući drugima ili prodirući na mesta drugih; ali je, još za dolaska Turaka, predstavljao ибјауnom istu rasu, iako sa dva odvojena etnička tipa, različna po narečju, nošnji, običajima, mentalitetu, a donekle i po veri. U primorju, pod pretežno mletačkom okupacijom, nalazio se starosedilački hrvatski živalj, tip prvobitnog stanovnika Dalmacije iz vremena pre turskih najezda, pred kojima je ustupao izmičući k moru i prebacujući se na otoke, Na njegovim napuštenim ognjištima raspretavao je vatru пјебоу brat iz ипшта5njosti, mladji i izdržljiviji, dolazeći s Turcima iz Bosne i HerceGovine, te mešajući se s autohtonim elementom, Taj narod, koji su primorci nazivali »Vlasima«, zadržao se u Dalmatinskom Zagorju pod imenom Morla ci, ukoliko nije pošao i dalje, za svojom starijom braćom, pa se naselio i u primorju i na otocima, skupa s ostalim »bodulima« (kako Je om od svoje strane zvao primorce). Za Milečiće su Morlaci bili »Christiani, sudditi del Turco«, u opreci sa njihovim hrišćanskim podanicima, koje su oni nazivali »habitanti vecchi« i »sudditi vecchi« Sam Islam nije u opusteloj i katoličkoj Dalmaciji našao onako povoljne uslove razvoja kao u neraseljenoj, bogumilskoj Bosni; zato se Muslimani i nisu Birili iz utvrdjenih mesta i tržišta u koja su se naselili kao vojnici, age, trgovci i zanatlije, Ni u jednom selu Dalmatinske Zašore nema, naprimer, ni traga kakvoj džamiji, ili uopće uspomene turskog đospodstva i turske kulture: ovi se svi nalaze samo u zatvorenim gradovima i dradićima (Klis, Drniš, Vrana, Perušić), dok je seosko stanovništvo bilo isključivo morlačko. Nekolike Ђебоузке : adinske porodice, koje su bile feudalne vlasnice velikih seoskih imanja (Atlagići, Filipovići, Durakbešovići, Ferhatpašići, Bećiragići, i drugi), imale su na svojim spahilucima kule i čardake, ali Je to bilo samo u nekim humnijim i bogatijim selima {u Biljanima, Kuli Atlagića, Kašiću, Islamu, Žegaru, Polači, Plavnom, i t. d.), dok po ostalim naseljima, naročito po selima bukovačke бојен, поје bilo Turak4.

O životu Morlak4 pod turskom vlašću nije ostalo pouzdanih podataka. Zna se toliko, da su oni davali državi harač, radili gospodarima zemlju kao kmetovi, ili pod zakup, i išli na vojsku, Njihovo je stanje zavisilo od ćudi privremenog, neposrednoš gospodara, isto kao što je stanje mletačkih poda-

584