Nova Evropa

Изнад свих врхова Глухи мир.

У крунама вртова

Тек ветрића пир

Титра кроз грање.

Као да све спи.

Не чује се тичица певање. Успори дихање —

Ускоро уснућеш и ти.

А поред превода Београђанина, написао је »коректор«

ове стихове:

Мало даље, дало је:

Врхом брегова дише

Мир. Све спи.

У лишћу не осећаш ти

Ни даха, — ко да се не њише Ни косе прам.

Цвркутање у гори стало, Чекај, за мало

Уснућеш и сам.

као алтернатива преводу Приморца, ста-

Изнад врхунаца свуд Мир глух.

Крошњом кроз гране туд Једва ћух

Осећаш ветра. У лугу Тичица ћути глас.

Стрпи се, и смирења ТВОГ Ближи се час.

Напокон, на крају, ови понајслободнији и на свој начин преудешени, нови препеви »Путниковепесмеу но ћи«:

Над целим светом Озго са висина

Пала ноћ.

Слази мрак

Свуд је мир. Тек кретом И тишина.

Кроз грање ће ти доћ

Лахора одисај

Тичице у шуми ћуте.

Једва трепери зрак У лишћу. Ћути гај Тичица не чујеш пој.

Путниче, скрати путе — Путниче, стој,

Ту им је крај.

И путу твом ту је крај.

32