Nova Evropa

Ali, da dam до kraja objašnjenje koje traži August Cesarec —. »akko je uopće još što potrebno 1 тобибе ђојђје објави «. »Nečuven unikum«, o kojem govori Cesarec, izvršio sam daikle — »po svemu sudeći, očito« — sam, »bez znanja nekoga druбоба«, А зад би mu odgovoriti i na pitanje: kako to, da — kod onih primera u mome članku — u trećem slučaju nije naznačeno ime časopisa i vreme kad je kritika izašla, a navedeno je ime autora, dok su za prve dve kritike tačno naznačeni časopisi U kojima su kritike izašle, i kad su izašle, a nisu navedena imena autora? Držim da će, u ovom slučaju, August Cesarec biti zadovoljniji s objašnjenjem, iako ja ovo ne dajem da mu ugodim već istini za ljubav. Dakle, evo odgovora na ovo pitanje. Prvu kritiku o Meštroviću, na koju sam se u onom SsVOm članku ukratko osvrnuo, pročitao sam u časopisu koji sam tada prvi put dobio u ruke (»Signali«, 3. broj T godine), a bila je potpisana imenom za koje nikada dotle nisam čuo, drugo mišljenje O Meštroviću, koje sam idodirnuo s nekoliko reči, bilo je iz članka jednog mladog umetnika (Gi. Tiljka), koji je tek u novije doba — bar koliko ja znam — počeo da piše kritike, Držao sam, iz tih razlo84, da je u ovim slučajevima dovoljno označiti izvor neimenujući pisce, Naprotiv, treće mišljenje, kojemu sam роsvetio kudikamo najviše pažnje i prostora na onom mestu, našao sam potpisano imenom. pisca koje Je dobro poznato u našoj savremenoj književnosti i publicistici, pa mi se бо тпобо važnijim da označim čije je nego бде је izašlo: pogotovo, kad tom piscu ni samom nije baš naročito stalo gde piše, jer mu ime srećemo svakičas u drugom časopisu, ı to u časopisima svih pravaca i boja, od ultra-crvene do žute i crno nacijonalističke, Alo se dobro sećamo, saradjivao je August Cesarec i na ovoj istoj »Novoj Evropi«, mekloneći se čak ni — horribile dicta — »lože«l.., Eto dakle kako sam se »mogao uopće osvrnuti na nju«, i zašto sam našao za potrebno da kod treće kritike navedem baš ime autora. A da mi se činilo potrebnim i važnim, mođao sam lako označiti i ovde izvor, jer je nad onim uvodnikom, koji sam od Meštrovića dobio, jasno pisalo: »Književnik, hrvatski književni mjesečnik, god. V — Zagreb, rujan 1932 broj O«; pa su čak ı strane bile snabdevene kolum-ciframa (321—331), 1 зад kad sam ovo kazao Augustu Cesarcu, pozivam da ponovo da i on »javno kaže«: da li sam i Gde, u onim svojim :zvodima i navodima njegova mišljenja, išta iskrivio ili neverno prikazao, kako bi se to moglo zaključiti iz njegovih reči? »Izvući i poredafi iz nje (kritike) po svojoj volji i po svome ćelu stavke« — nije još ništa nedopušteno, ako su »volja« i »ćefl« dobronamerni, i ako se ne može navesti čitav sastavak, nisam tek modao birati i citirati stavike ipo nečijoj tudjoj volji i tudjem kriteriju!.., Ostaje samo Još ona »tako časna tendenca iskazivanja« koju mi podmeće August Cesarec, zahvaćen očigledno nekakim

38

|