Nova Evropa

О „јединственом књижевном језику , како га види

Г. П. Булат.

У »Народној Одбрани« од 27. новембра 1932, изашао је чланак Г. Рт. Петра Булата: »Питање југословенског књи" жевног језика и Словенци«. У њему се писац залаже за постепену ликвидацију »данашњег словеначког књижевног наречја«, допуштајући милостиво, да се »језично благо, н све што је ново а добро и на штокавштину применљиво, пренесе у заједничку ризницу — у југословенски речник«, __ — »то стапање не искључује дакако да и после завођења југословенског званичног језика, за извесно време упоредно с њиме, у Словеначкој буде равноправан досадашњи словеначки, све дотле док се наш народ у томе делу отаџбине потпуно не приљуби и саживи са новим заједничким језиком«. Писац поменутог чланка примећује да нас »живот на то гони и (да) смо самим догађајима управо приморани да тражимо једно срећно решење тако крупног питања као што је јединствени књижевни језик«.

Овај чланак остао је неопажен, будући да је број Словенаца који читају »Народну Одбрану« незнатан; тек белешка у ревији »Књижевност« сврнула је пажњу на карактеристични начин којим Г. Пт. Петар Булат »решава« »једно тако крупно питање као што је јединствени књижевни језик«. Ко познаје прилике у словеначком делу наше отапбине, боље и објективније од неупућеног писца поменутог чланка, признаће да је Г. Ог. Булат дошао са својим »решењем« у врло незгодан час, те учинио необичну услугу онима које иначе не би хтео да подупире у њиховим настојањима. Он је, према томе, промашио чак и са становишта интереса својих сопствених истомишљеника.

У »Новој Европи« од јула прошле године написао сам чланак »Словенци и Југословенство«. У њему сам констатовао једну чињеницу, која је од велике важности за свакога "ко хоће да расправља о питању словеначког језика; наиме: да међу Словенцима нема ниједне организоване групе која · би хтела — у погледу самосталног словеначког језика — да уступа у корист српскохрватског, и да идентифицира Југословенство са културном и напосе језичком хегемонијом српскохрватске већине у истом државном народу. — Положај се није ни у чему изменио, а нема ниједног објективног знака ни да се спрема било каква промена у корист тезе коју заступа Г. Пг. Петар Булат. Његово »решење« словеначког језичког питања могло би се провести једино про тив воље »наше дичне браће и вековних чувара нашега рода са Триглава и Снежника«. -