Nova Evropa

може у другој прилици — а често и неоправдано — да под„легне паници, па да покаже најобичнији страх, плашњу, расуло, и бегство. — »Паничан страх« и »панично бегство« изрази су са којима смо се често сретали у току ратова, и скоро код свију војсака. А то је посве разумљиво када се не губи из вида: да војске, као целине, представљају масе, које као такове имају своју посебну психу, и посебне законе којима подлежу и који масама владају.

Овако расматрајући ствар, ипак се мора поставити питање: шта је мерило за оцену храбрости војсака као целине» И: који су узроци који једну војску, као целину, доводе до изражаја храбрости»

По нашем мишљењу, мерило за храброст једне војске као целине јесте њен крајњи резултат у рату: она војска која — као целина — извојује, у току рата, победу над другом војском, храбрија је. Победа једне војске над другом, то је оцена и резултат њене храбрости. Да ово гледиште објаснимо примером (чињенице за овај пример познате су, и утврђене, па нам се не може рећи да смо зашли у оквир шовинизма); наиме: позната је ствар, да је у току Светскога Рата Српска Војска била бројно најслабија, — слабија од руске, од француске, енглеске, аустријске, турске, и бугарске, немачке, и талијанске; ипак је зато, по једнодушној оцени и наших савезника и наших противника, Српска Војска била од најхрабријих. Та оцена о њеној храбрости последица је њена крајњег успеха, њене победе. У првом перијоду Рата, у 1914 години, њене победе над Аустријанцима на Јадру, Церу, и нарочито на Колубари, дале су оправдану оцену о њеној храбрости; њено повлачење 1915, под познатим околностима, дало је оцену о њеној храбрости због тога што војска није била побеђена; но тек пошто је прошла кроз највећа искушења и тегобе, кроз која није прошла ниједна војска у Рату, па — реорганизована — поново ступила у борбе на Солунском Фронту, и победила непријатеља, дошло је пуно признање њене заслужене храбрости. Да ли би храброст Српске Војске била у оној светлости у којој је остала, да је била побеђена 1914 године» — Сигурно не би. Да ли би била остала у случају да је 1915, иако под навалом много јачега. бројног непријатеља, и технички 60ље опремљена, побеђена и капитулиралаг — Сигурно не би. Исто се може рећи и за борбе на Солунском Фронту. Дакле, успеси, победа, мерило су за храброст војсака. То што је речено за Српску Војску, важи и за сваку другу. Јер да су, например, Немци победили у току Светскога Рата, казало би се, да је Немачка Војска храбрија од Француске Војске.

Колективна храброст, ипак, резултира из извесних узрока. Да видимо који су то узроци

169