Nova Evropa

Повратак к човеку, или случај Андре Жида. (Сведочанства времена.)

Слому европске мисли требао је још и овај случај Андре Жида, који већ од више мјесеца страствено осваја целу европску јавност, с ефектом да се хаос појачава, заоштрава, и уозбиљује. Са Жидом напоредо иде цео низ западњачких имена — да споменемо само Андре Сиареса (Апдеб Зизге5), уз Ромена Ролана, Малроа, Берла, Сибћеппо-а, — чији се носиоци напрежу да окрену леђа старом европском поретку, утонулом у кризи капитализма, те да пригрле московску доктрину, као нови апсолутум, као нови Кредо. Шта да се каже у овоме часу дубоког преокрета васколиких »истина4«, кад на обзорјима Европе не остаје ништа друго до неколико нервозних пламичака, који титрајући упозоравају на светлост што би могла сутра да запламса. Или је то, можда, још једна, нова, заблуда» Још један пркос и реакција на учмалост и мртвило времена, произашлог из киплинговско-баресовско-данунцијевске епохе, која је дала свој максимум у кризи започетој 19142 Овога пута, међутим, нема више фраза ни декоративности сјајних речи империјалистичко-лите-

рарног сумрака, већ као да слушамо умирућу исповест једног света на издисају.

Феномен обраћења није ретко сведочанство нашег времена. Али обраћење Андре Жида представља чињеницу нарочите врсте. Досада је, како уосталом и сам Жид каже, међународна интелектуална кроника забележила само ре: лигијозна обраћења; али случај Андре Жида не улази у таква обраћења: то је једно од првих обраћења ове врсте, « | обраћење на комунизам, на идеје Љењина, на искуство Русије; или боље, не толико на идеје Љењина и на искуство Русије, колико обраћење на човечанско, — повратак ка човеку. Зато се светска књижевна јавност и не престаје интересовати за овај случај и посвећивати му многобројне и сасвим различне коментаре. Дискусија траје већ неколико месеца, те нам је временски размак, између Жидове исповести и мноштва папира исписана тим поводом, пружио могућност лакшег просуђивања. Из дана у дан, концентришући и одмарајући нашу пажњу на овако патетичном случају, на овако сложеној и необично живахној личности, постајемо све неповерљивији и мирнији према ономе што се пише у Европи, те нам се напокон чини да ова цела ствар није ни требала да изазове толику узбуну и полемику, иако признајемо да чињеница није нимало свагдања.

177