Nova Evropa

pojavljuje se u zapadnoj Evropi nova ljudska газа; kromanjonci {od mesta Cromagnon), opet sa dugačkom lobanjom, ali s visokim pravim čelom, širokim kratkim licem, slabo razvijenim obrvama, istaknutim jagodicama i podbrafkom; ljudi улзокоба газта, dobro razvijeni, potpuno kavkaskoga fizičkoga tipa, koji su, po svojim intelektualnim i umetničkim sposobnostima, bili bliski ljudima našega doba. Oni su sa galei-hilcima u poledeno doba delili medjusobom Evropu u toku otprilike petnaest vekova: jedni su naseljavali uglavnom njen zapad, dok su (drugi zauzeli istočni deo zapadne Evrope i južnu Rusiju. Onda su, početkom neolita, došle u Evropu još dve rase: ofnetska sa dugačkom lobanjom i uskim licem, i ofnetska sa širokom lobanjom; prva se izmešala s kromanjoncima i dala sadašnju mediteransku rasu, druga je predak alpijske rase. Preistorijsko nahodište u Grenelu (blizu Pariza) jasno pokazuje kojim Je redom jedna rasa smenjivala drugu: najdublje su se nalazile lobanje galei-hilskoga tipa, iznad njih kromanjonskoga ili iberskoga, a već iznad ovih ostaci rase sa širokom lobanjom; dakle, obe rase sa dugačkom lobanjom, i mediteranska i severna, najstarije su u Evropi, dok je alpijska rasa mnogo mladja. A da li je i inferijornija, kako to hoće Nemci?

Zagledajmo malo dublje u pitanje postanka ljudskoga roda. — Po mišljenju većine antronologč4, otadžbinu ljudskoga roda treba tražiti u srednjoj Aziji, Tamo blizu Himalaje, u tercijerno doba, bujno se razvijao i napredovao organski život, naročito u grupi viših majmuna, Tamo su na otoku Javi pronadjeni i ostaci pitekantropa (pithekanthropos erectus), габопепоба ђаба Које je zauzimalo srednje mesto izmedju sličnih čoveku viših majmuna i najnižega ljudskoga tipa današnjice, a u kome neki antropolozi vide pretka savremenoga čoveka, Tamo su se pojavili i prvi pravi ljudi, Sem orangutana, svi viši majmuni — бота, šimpanz, a naročito najbliži čoveku gibon, — imaju dugačku lobanju, Istu lobanju ima i »pitekantrop«, Svakako, i ovi prvi, primitivni ljudi morali su imati dugačku lobanju, Tek docnije, sa daljim razvićem čoveka, postao je i novi udaljeniji od njegovih majmunskih predaka ljudski tip — čovek široke lobanje. Dakle već i zboč mesta koje taj tip zauzima na stepenicama živih bić4, kao zadnja reč prirode, moramo ga držati, uprkos nemačkim ideolozima, za najviši i najsavršeniji ljudski tip. A to dokazuje i istorija: rase sa širokom lobanjom posele su Aziju i stvorile sve velike kulture Azije: kulture Kie, Indije, Iraka, Turana, Male Azije, Mezopotamske Nizine (šumersku); narodi ove rase osnivali su najveće države sveta, iz čije su sredine izašli tvorci mnogobrojnih velikih svetskih religija, Medjutim, rasa sa dugačkom lobanjom bila je istismuta u Afriku, koja je postala kontinentom takozvanih »dolihocefala«, kao što je Azija kontinentom »brahicefala«. Narodi ove rase

235