Nova Evropa

цима појединаца узроке неких непожељних појава, непитајући колико личне неподошштине ваља приписати сопственим начелима и методама нашег економског система, поглавито сувереном упливу такозваних законитих институција унутар овог економског система. Нажалост, од дрвећа не видимо шуму, — видимо само стабла. Шта помаже способност и добра воља стројара, односно да ли је озбиљном пријетњом његова неспособност и пасивност код строја, кад су већ главни дијелови конструктивно лоши» Врлине се не траже толико од послуге колико од строја. На дну зла немамо тражити човјека појединца већ финансијски и економски апарат, који онакав какав је врши функције у интересу народне економије, тојест у корист заједнице, само узгредно, секундарно, или никако. Спорадични случајеви личног непоштења и других недостатака дешавају се у банкарскоме свијету као и код других струка; много је важнија истина, да наше привредне, напосе финансијске, институције, могу да функцијонишу само под становитим увјетима, под увјетима такозваног »економског еквилибра«, да се послужимо појмом из неокласичног инвентара. И дилетанту је било познато да ће банковни заводи, односно финансијски апарат читаве заједнице, морати рачунати са конзеквенцама, буде ли привредна активност спала на пола, односно буде ли свако истодобно захтијевао да му се исплати активна биланса. Више него појединци јесу слабости самог банковног система, уз друге недостатке цјелокупног економског система, на дну финансијских и кредитних невоља, како у Америци тако и у многим државама Европе. Наравно, те се слабости банковног система очитују у банковној пословној пракси. Дијагнозу паралитичких зглобова банкарске пословне праксе дакле олакшаће питање: шта је главна задаћа, односно сврха банкарства»

Најпреча дужност сваког банковног завода произилази из преузете обавезе: да буде сигурно спремиште улога, односно уштедња. Сви банкари су у томе сагласни. Дапаче, њима у корист ваља рећи да су они преузели улогу главних свећеника пословне моралке, уколико се ова односи на изједначење дугова и тражбина, — бар под нормалним привредним околностима. Поред ове прве задаће, односно дужности, банкама је сврха: да кредитима снабдјевају трговину, индустрију, и пољопривреду. Ни потоња, као ни прва, улога није каритативне нарави, већ једино посљедица чињенице, да је банкарима главна животна брига реализација што већег добитка, односно профита, чему се и опет не може приговорити, бар не са стајалишта индивидуалне и компетитивне привредне организације људског друштва. Ове двије основне функције банкарства — сигурност повјерених

248

OPA BE a ara