Nova Evropa

уштедња и финансирање привреде — јесу подједнако комплементарне и паралелне нарави; тојест, обе функције употпуњавају се и истодобно одређују пословну, односно Kpeдитну, мапу банкарства. Главни »кредо« пословне политике сваког банковног завода као члана кредитног система налаже посвемашње избјегавање окова дугорочних и дубијозних краткорочних ангажмана; то је постулат теорије о ликвидности. Другим ријечима, банковни завод зовемо солвентним, ако је у стању да сваки час претвори своја такозвана »актива« у легалну монету у ономе опсегу у коме је потребно да се у сваки час потпуно удовољи оправданоме захтјеву вјеровника, у првоме реду улагача.

Теорији ликвидности приговарају такозвани »практичари«, прагматисти и емпиричари, да је одвише теоретске природе, да мало одговара приликама које постоје код дневне пословне рутине. У концентрираној форми, овај приговор наглашава да би се банкама знатно ограничила конјунктура профита кредитном политиком која се устеже од обавеза дугорочног карактера, односно која је упућена само на удовољење краткорочних потреба привредног живота. То је исправно — дјеломично: инвестиције и ангажмани дуге нарави несамо да носе боље камате, већ дају банкама и надзор над разним продукцијоним, транспортним, и трговачким факторима, што је код нормалних прилика даљњим извором профита. Узевши релативно мјерило, краткорочни зајмови мање су уносни; код прилика врло активног новчаног тржишта (напримјер у Њујорку), краткорочни зајмови наплаћују камате који нијесу далеко од службеног дисконта. Али по апсолутном мјерилу, краткорочни зајмови довољно награђују труд, у првом реду ради интензитета циркулације који ту долази у обзир. Интензивна циркулација утиче знатно на повећање укупног износа провизија које банкама припадају код било каквих зајмовних операција. Осим тога, знатан опсег краткорочних операција и не мора теретити банковну благајну од истека рока зајма, јер се ту често ради о кредитним исправама које банка може ре-есконтирати код централне банке, при чему заслужи разлику између тржног, односно својег, дисконта и службеног дисконта. У земљама с истанчаном финансијском апаратуром банке су стално у прилици да своја актива циркулирају у форми краткорочних зајмова: финансирање жетве, експорта, импорта, индустријске и друге наднице, добављање индустријских сировина, продаја индустријских фабриката, укратко радни капитал, = све то долази у модерном банкарству у категорију краткорочних зајмова.

Пита се, који су то извори који би требало да снабдјевају дугорочне зајмове» — У државама са напредном при-

249