Nova Evropa

да је došlo i do otvorena sukoba (koji ima sad svoj epilos pred bečkim sudom). Nešto suviše Slasno istakli su se, u korist zvaničnih Nemaca, holandski delegati, čiji jedan član {inače zaslužna organizatorka Kongresa u Holandiji, pre Ае Бофпе, бозродја Јо vam Amers-Kiler) nije izdržao probu »napetosti atmosfere«, dok je drugi {vodja holandskih »fašistA!«) imao uopšte »loš dan«, pa je napokon izazvao osmeh sažalenja svojim desperatnim uzvikom: »Lako je vama vikati, kad ste — u ogromnoj većinil!« .

I odista je ogromna većina, ikako se lako daje zamisliti, bila ma strani Predsednika a protiv olakšavanja položaja zvaničnim berlinskim izaslanicima; osobito su »male nacije« snažno manifestovale svoje obnovljemo ushićenje sa »himnom slobodi« što su je, još prvo veče, slušale Pred Dvorom pri kraju predstave Gundulićeve »Dubravke«, Medju flamanskim belgijancima našli smo starog znanca sa Копбтеза, Tusen van Bulera {Toussaint van Boelaere), a medju Valoncima živahnu gospodju Šandler i profesora briselskog Univerziteta Pol Tomasa sa gospodjom Tomas. Od Estonaca došao je ponovo Johanes Semper; a Finsku je zastupala nekad poznata operska pevačica Akte (Aino AcktćJalander). Slovenski PEN-klubovi odazvali su se pozivu u znatnom broju, osobito Česi, sa delegatima Tilšovom i Františekom Langerom, i Poljaci, sa Kaden-Bandrovskim i Brajterom, uz koje je Фобао, Као росазт Sost, Sjeroševski; od Bugari su bili: gospodje Dora Gabe i Elizabeta Bagrjana, te Poljanov i Vasiljev. Rusija nažalost (osim nekoliko domaćih Rus4) ni na ovom Kongresu nije bila zastupljena. Rumuni su bili brojni, sa svojim lepim ženama; a novi grčki klub došao je prvi put na Kongres sa sedam predstavnik4, predvodjen od našeg Вобдапа Radice (Кој је ротобао 1 pri osnivanju). Sjedinjene Države Amerike izaslale su urednika uglednog časopisa »Saturday Review«, Dra Kenbija (Canby); Argentinu je zastupao poslanik u Beogradu Kandioti (Candiotti); a i Južna Afrika ·bila je zastupljena svojim delegšatom (gospodja Conyers Alston).

*

Madžarski delegat, stari Rado, pokazao nam je svoj izveštaj sa Kongresa »Pester Lloyd«-u, koji završava rečima: »lako nije raspravljano ni o jednoj tačci na dnevnome redu, ipak je ovaj Kongres u Dubrovniku kudikamo najznamenitiji u istoriji PEN-kluba«, Stvarno je tako. Središte interesa, glavna i jedina tačka na programu Kongresa, bilo je: situacija u Nemačkoj, i odnos berlinskog PEN-kluba prema došadjajima takozvane hitlerovske revolucije, sa spaljivanjem Кпјаба, рговоnom Кај етика, : +. id.. Pokazalo se, da je ceo Kongres jednodušan — u načelu — u osudi držanja današnjih vlastodržaca u Nemačkoj naspram književnosti i njenih predstavnika, čak su i zvanični nemački izaslanici (poznati hitlerovci) bili spremni da

266