Nova Evropa

skih pisaca nametnuli, kao jedmu značajnu, sticaj prilika i potreba vremena: da kažu svoju reč na ono što se radi sa knjigom i knjigama u Nemačkoj, ı to da kažu pred celim svetom, i pred onima koji učestvuju u onakom radu i nose deo odgovornosti. I Kongres u Dubrovniku je rekao svoju reč,

=

Najburnije Je prošao ovogodišnji Kongres za Austriju. Nije uzaman gospodja Urbanicka slala poruke u Jugoslaviju, još pre Kongresa, da po svaku cenu treba »izbedavati politiku«, jer bi to moglo škoditi i Jugoslaviji i PEN-klubu. Neki od naših penklupskih prvaka uzeli su ove poruke, kako se čini, i suviše k srcu, pa su neprekidno naglašavali našu domaćinsku neutralnost, na štetu našeg boljeg uverenja (u Beogradu, na banketu, čak se odustalo od uobičajenih zdravic4, da se ne bi narušio mir — medju 50stima); dok su, naprotiv, Austrijanci zapali u politiku još na moru dolazeći u Dubrovnik, a nisu isplivali iz nje još ni sada, u Beču, sudeći po borbi koja traje medju njima po vodećim dnevnim listovima, a u kojoj svaki učesnik brani svoje stanovište i svoju »istinu na Kongresu PEN-kluba u Dubrovniku«. Gospodja Urbanicka je još u Beogradu (prilikom akademije na Kolarčevu Univerzitetu) pokušala objasniti svoje držanje i ublažiti utisak što ба je proizvela svojim izlaskom s nemačkim delegatima (dok je drugi austrijski delegat ostao i čestitao Toleru na govoru); ali je u Beču ostala pri svojoj tezi, da je svemu kriv »engleski predsednik«, Samo što se G. Vels baš tih dana, slučajno, desio i sam u Beču, pa joj nije ostao dužan odgovora {vidi »Morgen« od 12. juna), doduše na vrlo taktičan ali isto onako odlučan način kako је vodio diskusiju na Kongresu. »Kad sam preuzeo predsedavanje na Kongresu«, izjavljuje Vels, »nisam ni izdaleka pomišljao da bi iko mogao smatrati nekakvu mlaku i blagu izjavu, koja zaobilazi diplomatskim frazama oko žalosnih dogadjaja u Nemačkoj, kao uspeh (»die grosse Stunde«) PEN-kluba. Ja bih se bio odlučno protivio da prisustvujem takom „uspehu' I baš zadahnut respektom za velika kulturna dela nemačkih književnik4, ja sam mišljenja da se postupci današnje nemačke Vlade protivu slobodoumnih pisaca ne smeju odobriti ... Današnja je Nemačka za svakog trezvenog Engleza, pa i za mene, isto što i Nemačka pred Ratom, i to me opredeljuje prema njoj ...« Ipak, na kraju svoje izjave, »engleski predsednik« kavalirski uverava gospodju Urbanicki, da on i njeno držanje na Kongresu »nastoji da razume iz situacije onde stvorene, a da živi u uverenju da je i ona, na kraju krajeva, imala pritom u vidu vrhovni cilj PEN-kluba ı medjunarodnu saradnju književnik4« ... i

*

Alko se sad od užeg Kongresa vratimo na širi, i od naših go-

stiju predjemo opet natrag na domaće, onda nam valja pre svega

268