Nova Evropa

сизам што га уопће познајемо, и он је, како видимо, потекао баш од Жидова. То је историјска чињеница; и кад су хришћанство Апостоли почели ширити, оно је морало пробити тај зид расизма. Павле га је први пробио, а иза њега Петар, и остали. Први хризићани били су Жидови; али су они још били расисти, и говорили: »Христос је дошао ради Жидова«. Пророци су прорицали Месију, али се Месија могао родити само у жидовскоме тијелу; само је то тијело — у коме је текла крв одабраног народа — могло примити велики дух Месије. Према томе, расизам су заправо израдили, инаугурирали, и оснажили, сами Жидови.

Трагична је ова чињеница. Милијони људи трпе данас од расизма. Црнац зна да је Црнац и никад се и није сасвим идентифицирао с бијелцем. И Индијац зна да су расне разлике између њега и Енглеза огромне (види Гандијев животопис). Јапанац и Кинез не аспирирају да постану нешто друго него што јесу. Сви ти милијони и милијони, на ивицама европске културе и у наручју европске колонизаторске власти, никад нису нарочито осјећали тежину расизма, — били су према њему од првог почетка опредијељени. А милијони Жидова живјели су у илузији и одушевљењу, да су чеда европске културе, дјеца народа међу којима су одрасли, чланови језичне заједнице у којој су рођени, а Жидови — тек случајно! Многе хиљаде тих Жидова су искрено, и без мисли на какву корист, на-то своје поријекло и заборавили. А зашто се нису и покрстили» —: зато што је од Волтера наовамо религија за Европејца, барем за школована Европејца, постала сасвим споредна ствар. Религијозна питања изгубила су своју важност, друга су питања постала важнија. Чак у Русији, гдје је антисемитизам био до прије Рата јачи него игдје на свијету, »Јевреј« је могао постати »православним човјеком«, и у том би моменту престао бити Јеврејином. (Панславизам је додуше био расан према Жидовима, али је панславизам врло млад покрет, тековина посљедњих десетина прошлога стољећа.) Ипак, док би се сваки који се је покрстио претопио у народ у коме је живио, Жидов је остајао Жидовом кроз вијекове, јер је Хришћанство религија која се у облицима у којима је постојала није могла схватити умом; а Жидов има, и увијек је имао, исту илузију: да сваки човјек има своју мисију. Месијанизам је потекао од Жидова, а месијанизам је наука о изабраном народу, и о човјеку који има мисију. »Мисија« и »Месија« истог су поријекла. Тако се може разумјети, да су се Жидови постављали у службу свих могућих социјалних покрета, фанатички, без компромиса, и искрено. Али, жидовски реални дух не вјерује у чудо: он може вјеровати у чудо тек кад оно његовој свијести постаје

413