Nova Evropa

Razgovor o savremenoj Evropi. (Svedočanstva vremena.)

»А Еалте ТЕџгоре«,,. Ј,Вепда.

Kadgod se u svojim mediteranskim meditacijama vraćam s Akropole, čini mi se da osećam u sebi rezultantu svih težnja jedne civilizacije, koja Je do svog zaključka stigla nakon velikih napor4 i krajnjih protuslovlja, ali koja je ipak, svesna svoga cilja, dosegla svoju metu, Kroz sintezu otporno8 mermera, koji se odupire navalama stoleća, kroz potsmeh najoprečnijih generacija i kroz prkos vremena, gotovo uvek pronalazim definiciju jednog sveta koji Je večno pred sobom nosio jedam cilj, jasno preodredjen, savršeno utvrdjen, I ova Civilizacija, i Grad, koji su se razvijali ovde u ovoj atičkoj harmoniji, i poimence izmedju Akropole, Pniksa, i Agore, imali su pred svojim očima lucidno zacrtan put, po kome su morali ići do izvesno8 dometa. čiji je prekid, kad je već Jedanput nastao, prouzrokovan fatalnošću spoljnih ili unutarnjih snag4 i sila, koje su bile donekle usko povezane sa jednostavnim vremenskim trajanjem огбаnizma. Periklov Grad, kako mi se u ovom mediteranskom sumraku predskazuje, na ovom blagoslovenom brežuljku stvarne i logičke harmonije, u svakom je svom pokretu, u svojoj senci i u svojoj svetlosti, imao u sebi zaokružen smisao, koji je po svaku cenu kroz sve suprotnosti svesno i logički, želeo da osvoji, Platonova »Republika«, do koje se — kako tačno kaže Guljelmo Ferero — nije još popela naša Evropa, imala je savršeno uokvirenu i pravino odredjenu svest o medjusobnim odnosima svojih članova, o njihovim dužnostima i pravima, o njihovim nejednakostima i jednakostima i, što je najbitnije, ta sokratovska utopija imala je u granicama stvarnosti jasnu težnju onoSa što je htela da postigne, To je itujitivno osećao Tukidid kad je, sačekavši vreme preloma, u svojoj Istoriji na usta Perikla izrekao {II, 35-41);

»Naš Ustav nema ni u čem da zavidi zakonima susednih državA; on im može pre da posluži primerom nego li da ih oponaša, Njegovo je ime, budući da se ne radi o koristi nekolicine već velikog dela naroda kome se on žrtvuje; demokracija, U sporovima izmedju pojedinaca, svi, prema zakonima, uživaju Jednakost,,. Mi svi izričemo slobodno naše mišljenje o javnim interesima,,, Mi posedujemo ukus o lepome, ali sa merom; mi se dajemo na filozofiju, ali daleko od toga da se raznežimo; mi imamo bogatstvo da ga upotrebimo u prilici, a ne da iz njega vučemo taštinu,., U jednu reč, ja bih se usudio reći, da je naša Republika škola Grčkoj, Čini mi se da vidim, kako je u njoj svaki gradjanin obdaremn srećnom nekom gipkošću pokreta, kojoj se telo podaje s gracijom i elanom,,,«

395