Nova Evropa

Књиге и листови.

Руска Револуција и њене последице, Џ. Емил Шрајбер (Етџе Зећгефегт).

Један од најбољих француских новинара, познат са својих темељних, документованих, и лепо испричаних анкета и студија, посетио је године 1931 Совјетску Унију, и — као што сам каже у духовитој књизи својих импресија (»Соптел! on vit en U, R, S. S.« — Paris, Plon, 1931), — »потрудио се да опише, колико је год могућно било јасно и непристрасно, живот руског народа током друге половине те године (1931)«. Подвлачимо датум, јер »у Совјетској Унији све се развија толиком брзином, да истина данашњег дана престаје сутра да буде истином ...« Ни сензацијоналних »открића« (односно, разговора са совјетским првацима), ни детаљних студија, ни излива негодовања или усхићења, ни полемике и пропаганде; него духовито, слободно, лако и занимљиво причање, основа“ но на запажањима човека који уме да гледа, који воли и познаје живот, који хоће да се добро обавести и да своја обавештења, по могућности објективно и у привлачној и приступачној форми, саопшти и другима. Трајање пута не види се из саме књиге, али можемо претпоставити да је обухватило неколико недеља. Предреволуцијонарна Русија аутору није позната; ни руски језик. Он више-мање зависи од избора маршруте и објеката за посматрање од добро организоване совјетске државне установе »Јафштта««, која се брине за стране путнике, нарочито за екскурзије, које се — например за Америчане — организују навелико, а пре свега и највише за новинаре. По службено утврђену програму, у пратњи службених преводилаца, и под »дискретним« надзором агената Г. П. У. (политичке полиције), врше се у Русији те »анкете«. Географски програм Г. Шрајбера био је доста опширан: Москва, путовање Волгом, Кавказ (са посетом Баку и Батума), посета Украјини и козачким земљама (с излетом у један »совхоз« државно добро, и у »колхоз« — колективно добро удружених сељака), пут преко Црнога Мора, и онда железницом из Одесе до пољске границе на Волињи. — Као вешт новинар, наш је аутор (тако барем он тврди) успевао да понекад измакне надзору бодрих и услужних »пратилаца«, те да се слободно поразговара с понеким странцем или са којим Русем.

Спољни изглед града највише карактеришу одело и израз лица становника. » Колико Руса, толико различитих одела. Жене носе чарапе, понеке чак и свилене, јер су се и оне у Совјетској Унији почеле израђивати... Понеке жене из народа носе кратке чарапе; што се тиче жена које иду голих

488