Nova Evropa
скандинавска сусјетка Литва. — Исламска се родбина распознаје, како видјесмо, по звијездама. Понајвише је на заставама муслиманских држава само једна звијезда. Двије има само Ирак, док муслимански првак, Египат, има чак три звијезде с полумјесецом. (Овај мисирски амблем изгледа
тачно као грб грофова Цељских, који — према рјешењу ваше Уставотворне Скупштине — треба да у нашем државном грбу представља Словенију. — У Америци наилазимо
на три посебна рода застава. Првој су групи служиле за узор »зБрез апа зјатв« (пруге и звијезде) Сједињених Држава: Уругвају, Куби, и црначкој републици Либерији. Друга група је централно-америчка, којој припадају четири онамошње републике, т. |. све осим Гватемале; ову групу карактеришу заставе са три пруге, од којих је средња бијела, а обје крајње плаве. Трећа би се група могла назвати Боливаровом, јер јој припадају све земље које је ослободио велики поборник јужно-америчке слободе, осим Перу-а, који је волио да узме заставу латинскога типа. Три државе ове групе Колумбија, Венецуела, и Еквадор, — имају готсво идентичну тробојницу (жуто-плаво-црвену), док је четврта, Боливија, у својој тробојници замијенила плаву боју зеленом, измијенивши притом и распоред боја. Исте бсје као Боливија узеле су у новије доба Етијопија (Абисинија) и Литва, које иначе немају никакве везе с овом групом.
Напосљетку, налазимо двијегрупе држава у којима заставе показују највећу међусобну сличност, — то су, на једној страни, Британска Заједница, а на другој Совјетски Савез. У првој групи видимо да Канада, Аустралија, и Нова Зеландија, имају напросто енглеску заставу, с додатим разним амблемима. На сличан начин имају и поједине совјетске републике једну те исту црвену заставу, те се сва разлика њихових застава састоји у неколико слова.
Симболика застава. — Већ по овом истакнутом сродству неких застава може се судити, да државне заставе нису шарене крпе случајно скрпљене. Напротив, оне имају, више-мање свака, свој нарочити, историјски или политички узрок постанка, а многе и свој посебни смисао. Тако је француска триколора настала у првом раздобљу Револуције, за уставне монархије, из боја краљевскога грба, или из оних градског грба Париза, или — највјеројатније — из комбинације обију. Талијанска, коју је узаконио Наполеон (кад је био цар Француске и краљ Италије), просто је копија француске. Изгледа да је мјесто плаве узета зелена боја под упливом масона; свакако стоји, да су је године 1848 псново развили масони и карбонари. Сроднога је поријекла и зелена боја у заставама Мексика, Бразила, и Португала. Посљедње двије земље, док су биле монархије, имале су бијело-плаве
519