Nova Evropa

црвену пругу. Бијела или жута пруга долази у тробојкама понајвише у средини (зашто, то ћемо мало даље видјети). Распоред боја код првих тробојница није био испрва строго утврђен. Док је код старинских застава амблем био главни дио заставе, а боја платна споредна, код тробојница су боје главна ствар а њихов редосљед је, бар испрва, било мање важно; тако можемо у разним ратним музејима видити триколоре Прве Француске Републике са свим могућим распоредима трију боја.

И наше народне тробојнице прошле су кроз сличне мијене, док им се није усталио распоред. Тако се у српским устанцима испрва вијала тробојница и с распоредом боја који се касније сматрао хрватским, па и с бојама поређаним као у данашњој југословенској застави. Уосталом, и данас се може опазити како многи код нас не дају важност, или још не познају, стални распоред боја наше државне заставе.

Сродност застава. — Свакоме је бесумње пала у очи сличност, у облику и бојама, између старе руске и српске тробојке, или између француске и талијанске заставе. Та сличност није случајна, јер су се једне заставе угледале на друге, а код избора угледа често је одлучивало сродство, или бар политичке симпатије. Тако су настале сродне групе, те се може говорити о сродству застава. Једну такву сродну групу сачињавале су заставе словенских православних држава: Русије, Србије, Црне Горе, и Бугарске; њима је свима служила за узор руска тробојница, коју су Срби напросто обрнули, а Бугари јој замијенили плаву пругу зеленом. Осим њих, узели су руску тробојницу као своју и Словаци, без икакве промјене, а исто тако и наши Словенци. Друга, најбројнија и најупаднија група, то је латинска родбина, која — за разлику од свих других новијих застава — има окомите пруге мјесто водоравних. Овамо спадају — поред француске триколоре, која је свим осталима служила за углед, — тробојне заставе Италије, Румуније, Белгије, Мексика, келтске Ирске (која се хтјела придружити латинским рођацима), и Либана, француског клијента у Леванту, затим заставе Перу-а и Гватемале, које су истог облика (т. ј. са три окомите пруге али од двије боје), и напокон двобојна застава Португала.

Скандинавска родбина има заставе посебнога типа, међусобом једнаке, само с разним варијантама боја. Ове заставе имају двије своје карактеристике: оне се састоје од крста једне боје преко цијелог поља друге боје, те имају, кад служе за ратну заставу, изрезак на крају тако да свршавају са два или три шиљка. Сличне заставе имају, поред четири скандинавске државе, полускандинавска Финска, и прва

518

O A OVA