Nova Evropa

опће познат. Ранија застава Кине, са пет водоравних пруга разне боје, имала је да представља пет саставних дијелова прве кинеске републике, посредством боја које су најмилије сваком поједином њезином дијелу; тако је најгорња пруга, црвена, била символом Кине, — друга, жута, Манџурије, трећа, плава, Монголије, — четврта, бијела, Тибета, — а пета, црна, Туркестана. Сличну символику, али у негативном смислу, може наћи ко хоће у застави Црначке Републике (негдашње француске колоније Хаити): по ослобођењу од господства бијелих људи, црни републиканци задржали су француске боје, само су искључили мрску им бијелу боју, па им је тако застава постала плаво-црвена.

Иначе, боје многих застава немају посебног значења, већ обично одговарају бојама односног грба, ако нису проста имитација туђе заставе, као што су великим дијелом најновије заставе.

Закони боја. — Како смо видјели, француска триколора састављена је према бојама из једног грба, односно из двају грбова. Слично су све старије заставе настале из грбова. Најаснији је примјер у том погледу застава данашње Аустрије, која је идентична са старим аустријским грбом (средњим дијелом хапсбуршкога). На исти начин настала је и холандска застава. Слично је, с преносом боја грба на заставу, настала — према бијелом орлу А црвеном пољу на коме он почива — и бијело-црвена пољска застава; а тако је и из чешког грба (бијелог лава на црвеном пољу) произашла стара чешка застава, која је такођер бијела и црвена. У старо доба било је опће правило, да се застава прави према бојама грба, и то по закону посебне знаности (хералдике). Данас настају нове заставе и без обзира на та правила, али се већином ипак још пази нато да се боје грба и заставе међусобом подударају: на овај начин се одржава фикција, да је застава заиста настала из грба по старим хералдичким правилима.

И код наше државне заставе се боје подударају с бојама грба, само се то правило понешто прекршило тиме што су намјесто првобитне бијеле звијезде у грбу дошле — одредбом Видовданског Устава — три жуте звијезде, услијед чега је придошла у грб још једна боја, жута, која није заступљена у застави. У горе споменутим грбовима, орао, лав, и звијезде нису заправо бијеле ни жуте боје, већ сребрне, односно златне; али, што је у грбу златно, то у застави постаје жуто, а сребрно постаје бијело, — то је један од закона боја.

Други је закон, да на заставама »метал« (т. ј. злато и

сребро, односно жуто и бијело) не смије да стоји уз метал, >

522