Nova Evropa

livnih, originalnih, i dokumentovanih zapažamja, talijanski {ilozof Tilger (Adriamo Tilgher), u jednom delu koje preradjeno i dopunjeno — izaziva zasluženi interes naučnog sveta, u svojoj »Grčkoj viziji života« DlLa visione greca della vita« Rim 1933), Veliki napor Adrijana Tilgera doprinosi času duboke mislene krize koji preživljujemo značajan momenat pokušaja sredjivanja i osvetljenja u mnogome već zbrkanih pojmova,

Polazeći sa stanovišta, da svaka velika i originalna civilizacija izražava suštinu svoje duhovnosti ı dubinu svoje duše u jednom centralnom mitosu, ili simvolu, Tilger postavlja tezu, da je centralni mitos stare grčke civilizacije opevan, označen, i izražen u mitosu Večnog Povratika, na isli način na koji je naša savremena kapitalistička civilizacija izrazila i koncentrisala suštinu svoša gledanja u centralnom, mitosu Neogđraničenos8 Progresa. Izvući na svetlost, kaže Tilger, duboki smisao ovih mitosa, Jedino je sredstvo i jedini put koji nas dovode do poznavanja i pravilnog razumevanja duha ovih civilizacija, njihova značenja, njihove idejne podloge, i njihove tragične suprotnosti. Suprotnost ove dve vizije života, бтбке i savremene, oselio je i u sebi duboko označio, pre svih ostalih savremenih duhova, Fridrih Niče, posmatrajući jednog avgusta [1881] ligurski Engadin, na putu od Sils-Marije prema Silvaplani, izgovarajući u Jelinsko-paganskoj ekstazi, punoj bola i čežnje za istinom, ove značajne reči:

»Обготап, vrlo odroman, bezdano velik, iako ograničen, jeste broj elemenata iz kojih su sastavljene stvari. Budući da je bezgranično trajanje vremena, to mora naići izvestan čas, u kome će, pošto su se sve moguće kombinacije iscrple, početi da se ponavljaju one koje su već bile, Kroz nesumnjivo ogroman, ali ograničen broj dodina, na podnožju ove iste hridi, jedno druđo moje ja shvatiće ovu istu ideju, i lako neograničeno puta u budućnosti; a pošto je već jedna večnost vremena protekla pre ovog časa, neograničeno puta kroz prošla stoleća, na podnožju ove hridi, bezgranična moja ja snovala su ovu misao: večni povratak svih stvari. Uzaludne su, dakle, nade u neki bolji svet, ili u nekaku plavu budućnost, Ono što je bilo vraća se i vraćaće se kroz stoleća, Odmičući trenutak, koji prolazi, poseduje bezgraničnu i božamsku vrednost, jer, ponavljajući se bez početka ni kraja, sudeluje

u nepomičnoj večnosti.«

U ovoj Ničeovoj misli, isplakanoj u času jednog religijoznoš zanosa, — kaže Tilšer, — izražena je karakteristična i dominantina ideja grčke vizije života, koja je u njemu imala jednog od najdubljih i najstrasnijih modernih obožavalaca. Grčka je misao, dakle, kod svih svojih propovednik4 i zatočnik4, u osnovi verovala, da »tok fenomena nema ni početka ni završetka, te

8