Nova Evropa

јенити политички ред, да би обезбиједио социјално-економско преображење друштва, у складу са својом науком. Комунизам се у Русију усађује с помоћу бољшевичког политичко-управног система. Либерално-индивидуалистички основи типични су за уставно-парламентарне режиме Запада. Не може се сваки капут обући на свачија леђа.

Ми смо нагласили да треба сељака ослободити од притиска политичара. То значи, раскопчати везу и успоставити друге спојнице. Требало је већ давно узети кућу, дом, као почетну јединицу несамо економског и социјалног него и политичког живота. Из куће се улази у опћину: ширу заједницу, или — боље — најширу за коју сељак може имати и разумијевања и љубави, јер му је на домаку и јер је најуже везан за њу. Сви домаћини из села бирају сеоску управу, а све сеоске управе бирају опћинско вијеће. То је Мало Вијеће, које води редовну управу; а Велико Вијеће, састављено од свих сеоских управа, закључује коначно о питањима великих захвата и опћег интереса, око чијег остварења треба ангажовати све народне снаге. Тако ће опћина постати састајалиште најбољих снага, ковачница свих покрета и настојања у селу и за село. Ослобођени од демагога, хушкача, и партизанства, моћи ће се сељаци несметано и несебично посветити добру и напретку своје опћине. Сва опћинска вијећа једног среза сачињавају Велико Среско Вијеће. Ово, у саставу са стручним одбором додијељеним срезу и предсједницима свих задруга у срезу, коначно закључује о цјелокупном економском, социјалном, и културном животу среза по опћинама. Опћине ће закључке изводити, а стручни одбор — са начелником на челу — водиће контролу и давати савјете и помоћи при извођењу. Тако је укопчан домаћин, старјешина куће, изравно или неизравно у управу са селом, опћином, и срезом. Његов глас и мишљење су одлучни, подигнут му је угледи ауторитет. Југословенска стручна интелигенција постављена је у службу интереса села и опћине, а не овога или онога опћинара. Рој је дата могућност да своје способности и знање развије до пуноће. Успјеси додијељеног им среза њихови су лични успјеси, који ће их постепено водити до Врховног Стручног Вијећа, великог мозга економско-социјалне Југославије. Да сажмемо: опћа дужност рада, рада организована и узадружена, али и опће право на хљеб. Радна и стручна интелигенција поставља се на своја права мјеста. Индивидуалне способности долазе брзо до изражаја и до уважења. Сељак узима потпуно у своје руке цјелокупни живот свога села и своје опћине, али и сву бригу и сав терет око тога. Ту је проведен принцип: сваки на своје мјесто, и сваки терет на свога носиоца.

6