Nova Evropa

„Далеко од тога да у прошлости видимо само добро, a y садашњости само зло, јер свако доба има своје типичне заблуде“и муке, изгледа да типично зло и типична заблуда данашњице лежи у неком штетном и судбоносном снобизму, при чему тај израз схватам у његову најширем значењу. Држим стога да треба на овоме застати и мало размислити.

__ Шта је то »сноб«г — Један Енглез дефинисао је овај појав овако: »Зпођ 15 пеуег а бепетшап«, тојест, сноб никад не може бити господин. Он је тим хтео да каже, да је немогуће сјединити господски менталитет са типичним својствима сноба. То је енглески начин тумачења; а ја тај појам схватам у ширем смислу, извлачећи га из уских граница енглеске друштвене сфере и њених схватања о господству, и примењујем га на цело човечанство. За мене је сноб човек који хоће да представља више него што јесте и који не зна где му је место. Сноб никад не може да буде читав човек, тојест, никад човек какав би, по етичким захтевима живота, морао да буде. Овај снобизам, који је раније био ограничен на извесне, релативно уже, кругове, данас је освојио — скоро без разлике на сталеже — ове и сваког, такорећи цео свет, и зато се са правом може говорити о снобизму као о темељном злу и о томељној заблуди нашега доба.

Огроман развитак технике и цивилизације, и разне префињености, уз безброј удобности свакидашњег живота као њихова последица, у човеку врло лако пробуђују погрешно схватање о сопственој величини, савршености, и моћи. Могућност разних уживања на лак начин, која су раније била приступачна само малом броју људи, у страховитој мери развијају снобизам, јер изгледа оправдано тражити и за себе оно што други имају. Несразмерно брзи развитак и распрострањеност штампе, на лак, јефтин, и удобан начин преносе масама извесна знања, те стварају судбоносну полукултуру, људе који немају ни појма о томе колико мало знају, јер мисле да све знају. А како је веза између људи и народа постала живља и интензивнија, будући да железница, ауто, пошта, авион и радио, омогућују брзину споразумевања какова се још пре сто година сматрала за бајку, то све у већој мери нестаје разлике, и форме живота постају све сличније, а истовремено расту и жеље за подражавањем другима. И баш тај снобизам у души човековој стоји непријатељски према оном што је у њему најсуптилније и спречава човека да приђе Богу. Човек који хоће да важи за нешто што у ствари није, и не зна где му је место, такав човек није у стању да створи нешто добро у свету јер, услед снобизма, презире оне силе које би га за то оспособиле, па их се чак и стиди.

68