Nova Evropa

мрли Немањићи; а тада, у опасности од браће Балшића, прими покровитељство Људевита Великог. После његове смрти стави се под заштиту Тврткову. Трговачки град, као и Дубровник, налазећи се у непрестаној опасности од Турака, Котор је настојао да дође под власт Венеције, да би га њезина снага заштитила. Млеци пристадоше напокон. Од године 1420 до пропасти Млетачке Републике, готово четири стотине година, Котор је био у склопу те моћне државе. Као и пре, под српским владарима, он је задржао аутономију и свој устав. Међу осталим далматинским градовима у власти Венеције, Котор је имао посебан, повлаштен положај: није, например, плаћао никаква данка, а било му је допуштено да кује свој новац. За српских владара, Котор је био особито цењен. Патрициј которски Никола Бућа био је Министар Финансија цара Душана. Немања је утврдио Котор, и у њему беше саградио и свој двор. Сви владари српски указиваху которској властели особиту пажњу, утврђујући и проширујући повластице Града повељама и хрисовуљама. До ХЕМ столећа, законодавну власт у Котору имађаше Народна Скупштина, као у суседним далматинским и талијанским градовима; а касније управљаху њиме искључиво племићи. За време млетачке владавине дошло је неколико пута до оштрих борба између племства и пука, као што се догађало и у осталим далматинским градовима, особито на Хвару. С Италијом и балканским земљама имао је Котор важних трговачких веза. На бродоградилишту, које се спомиње у ХЛУ веку, градили су се бродови за вожњу по Јадранском и Средоземном Мору. У Средњем Веку била је особито жива трговина вуном и сољу са Србијом и Босном. Град трговаца који су имали своја јака удружења, и занатлија који су деловали под заштитом Цркве, удружени у братовштине, Котор се развијао у активности и извесном благостању. После, и околина которска поче да се бави поморством: капетанске варошице Доброта, Прчањ, и Пераст, особито су познате по својим поморцима; а њихове палате,

које данас празне леже поред мора, доказују давно богатство. Никаквих легенада, готово никаквих занимљивих записа из старије прошлости Котора нема, ни литературе по којој бисмо могли дубље и шире представити живот тога Града, као што можемо обновити дух и живот Дубровника, свакако друкчије, у извесном смислу, него што их показује његова литература, али ипак доста реалистички. Све што знамо из прошлости Котора, чињенице су опште, историјске; али имамо мало појединости о мишљењу и осећању тадашњих људи, — немамо доста података за једну сликовиту и драматску реконструкцију тих времена. Ништа не говоре уметнику, који

125

ДИНАНА 1-— i